Razgovori o zakonima o sudstu u Briselu (09.11.2017)

Rumunija, članica Evropske unije od 2007. godine, i dan danas je pod nadzorom komunitarnih partnera zbog delikatnog funkcionisanja sudstva. Brisel je u to vreme smatrao da još ne postoji volja i sposobnost vlasti u Bukureštu da obezbede nezavisnost sudske vlasti i efikasno suzbiju korupciju, tako da je osnovan takozvani Mehanizam saradnje i provere. U periodičnim izveštajima, evropski eksperti konstatovali su evolucije u ovoj zoni, pozdravljali postignute rezultate i upozoravali na propuste.

Bogdan Matei, 09.11.2017, 16:17

Rumunija, članica Evropske unije od 2007. godine, i dan danas je pod nadzorom komunitarnih partnera zbog delikatnog funkcionisanja sudstva. Brisel je u to vreme smatrao da još ne postoji volja i sposobnost vlasti u Bukureštu da obezbede nezavisnost sudske vlasti i efikasno suzbiju korupciju, tako da je osnovan takozvani Mehanizam saradnje i provere. U periodičnim izveštajima, evropski eksperti konstatovali su evolucije u ovoj zoni, pozdravljali postignute rezultate i upozoravali na propuste.

U sredu ministar pravde Rumunije Tudorel Toader izrazio je uverenje da će naredni izveštaj o Mehanizmu saradnje i provere, koji Evropska komisija uskoro objavljuje, biti objektivan i uravnotežen. Rumunski ministar je izjavio da se u Briselu sastao i razgovarao o ovom pitanju sa podpredsednikom Evropske komisije Fransom Timermansom. Razgovori su se usredsredili na evolucije navedene u izveštaju Mehanizma saradnje i provere, kao i na objektivno predstavljanje predloženih rešenja u nacrtu izmene zakona o sudstvu.

Tri veoma važna zakona o statusu sudija i tužilaca, Vrhovnom sudu pravobranilaštva i sudskom organizovanju biće uskladjena sa odlukama Ustavnog suda Rumunije. Opozicija i medjiji sumnjaju da vlast pokušava odredjenim odredbama da sabotira borbu protiv korupcije. Najoštrije reakcije izazvao je predlog ministra Tudorela Toadera da se predsednik Klaus Johanis isključi iz procesa imenovanja šefova Generalnog tužilastva, Nacionalne antikorupcijske direkcije (DNA) i Direkcije za borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma (DIICOT), predlog koji ne podržava čak ni parlamentarna većina Socijal-demokratske partije (PSD) i Alijanse liberala i demokrata (ALDE).

Medjutim, status Pravne inspekcije izgleda da najviše preokupira zapadne partnere. U prvoj varijanti je predvidjeno da iz nadležnosti Višeg suda pravde ona predje u nadležnost ministarstva pravde, što je samo povećalo sumnje da postoji namera da se ova komisija podredi političkom faktoru. Suočen sa primedbama pravobranilaca i protestima opozicije i gradjanskog drustva, Toader je iznijansirao svoj stav. On je podvukao da bez obzira da li će ostati pod nadležnosti Višeg suda pravde ili Ministarstva pravde, Komisiji su potrebne ,,jače garancije o nezavisnosti

Nepotvrdjena, ali često objavljena u medjima, informacija prema kojoj je prvi–podpredsednik Evropske komisije preporučio rumunskom ministru pravde da zakone o sudstvu ne treba menjati bez saglasnosti Venecijske komisije, naišla je na reakcije. Predsednik specijalne parlamentarne komisije, bivši ministar pravde Florin Jordake, kaže da Parlament u Bukureštu treba da odluči da li je potrebna ili nije saglasnost Venecijske komisije koja ima isključivo konsultativni karakter.