Monetarna politika Narodne banke Rumunije (09.01.2018)

Posle tri godine Narodna banka Rumunije je povećala referentnu kamatnu stopu sa 1,75% na 2%. Centralna banka je donela odluku o povećanju zbog ubrzanog rasta stope inflacije kao i visokog privrednog rasta koji je uglavnom bazira na potrošnji-ističe privredni analitičar Aurelijan Dokija. Po njegovoj oceni posledice ove mere mogu biti pozitivne: ,,U ovom makroekonomskom kontekstu ovo povećanje ne bi trebalo da ima negativne posledice, već naprotiv posledice bi trebalo da se odražavaju postepeno na finansijskom tržištu posebno na postepeni rast kreditnih kamata i kasnije na kamate na depozite, ako se konstatuje da je potražnja za kreditima velika.

Mihai Pelin, 09.01.2018, 11:31

Posle tri godine Narodna banka Rumunije je povećala referentnu kamatnu stopu sa 1,75% na 2%. Centralna banka je donela odluku o povećanju zbog ubrzanog rasta stope inflacije kao i visokog privrednog rasta koji je uglavnom bazira na potrošnji-ističe privredni analitičar Aurelijan Dokija. Po njegovoj oceni posledice ove mere mogu biti pozitivne: ,,U ovom makroekonomskom kontekstu ovo povećanje ne bi trebalo da ima negativne posledice, već naprotiv posledice bi trebalo da se odražavaju postepeno na finansijskom tržištu posebno na postepeni rast kreditnih kamata i kasnije na kamate na depozite, ako se konstatuje da je potražnja za kreditima velika.

Guverner Narodne banke Rumunije Mugur Isaresku je podvukao da povećanje referentne kamatne stope ne predpostavlja I povećanje indeksa koji se koristi prilikom obračunavaju kamata na kredite u domaćoj valuti: ,,Ovo povećanje referentne kamatne stope ne znači automatski i povećanje indeksa koji se primenjuje prilikom obračunavanja kamata u lejima. Nije isključeno da posledice budu pozitivne. U svakom slučaju mi ne prognoziramo velika povećanja kamata.

Zvaničnik Narodne banke Rumunije je dodao da varijacije medjubankarskih kamata od 0,01 do 0,02% nemaju veći uticaj. Druga važna odluka Narodne banke odnosi se na minimalne obavezne reserve kreditinih institucija u lejima i devizama. Mugur Isaresku je izjavio da će ovog proleća Narodna Banka preduzeti mere za ograničavanje kreditiranja stanovništva ako će Komitet za praćenje makrostabilizacije preporučiti ovakve mere: ,,Nismo doneli nikakvu odluku, razgovarali smo i u Komitetu za monetarnu politiku. Iako ovakva mera nije poželjna, monetaristi Narodne banke zele intervenciju. Prema ovakvom se svetu upočijemo, tako da smo razgovarali o ovakvim odluka u Upravnom odboru. Ako će se I doneti ovakve odluke najverovatnije to će se desiti na proleće.

Krajem 2017. godine neizmireni dugovi stanovnika dostigli su 1,17 miliardi evra u nacionalnoj moneti i 1,34 miliarde evra u devizama.