Godišnji izveštaj Transparensi internešnela o korupciji
U izveštaju Transparensi internešnela o percepciji korupcije više od 50% zemalja postiglo je manje od 50 poena. Za ,,veliku korupciju’’ dodeljuje se 0 poena, a za ,,odsustvo korupcije’’ 100 poena. Izveštaj predstavljen u Berlinu okuplja percepcije poslovnih ljudi i nezavisnih eksperata o korupciji u 180 država. Od kada se vrše ankete, na samom vrhu nalaze se prvi put države koje beleže ispod 90 poena, što po Transparensi internešnela dokazuje da vlade deluju usporeno na suzbijanju ove pojave. Najmanje korumpirane države su Novi Zeland sa 89 poena, slede Danska, Finska, Noreška i Švajcarska. Po regijama, najbolje rezultate postigla je zapadna Evropa, na suprotnom polu su podsaharska Afrika, Centralna Azija i istočna Evropa. Sa 48 poena Rumunija je iznad svetskog proseka, dok Evropska unija zauzima 25. mesto kao i prethodne godine. Isti broj poena osvojila je i Grčka, a iza ove nalaze se Madjarska i Bugarska. U globalnom kontekstu po viziji Transparensi internešnela pokazatelj percepcije ostaje nepromenjen i zbog toga organizacija smatra da su u narednim godinama pored sredstava prinude, Rumuniji potrebne i sistemske mere prevencije, veća odgovornost faktora odlučivanja i solidnija aktivnost mesnih zajednica. U ovom smislu Transparensi internešnel ukazuje na potrebu implementacije transparentnih i efikasnih mehanizama eliminisanja vulnerbilnosti na korupciju, na efikasnu upotrebnu javnih fondova i na viši integritet javnih institucija. Poznato je činjenica da privatni sektor ima ključnu ulogu u postavljanju drustva prema korupciji i da transparentna poslovna atmosfera može doneti presudni doprinos razvoju Rumunije, tako da Transparensi internesnel naglasava da je i ovom privatnom sektoru potreno poboljšanje mehanizama integriteta u cilju osiguranja ekonomske konkurentnosti. Organizacija predlaže predstavnicima vlade, lokalnim javnim administracijama i poslovnim krugovima konkretne mere modernizacije standarda dobre lokalne uprave primenom Sistema integriteta u lokalnoj javnom administraciji i jačanjem i razvojem menadžmeta etike.
Roxana Vasile, 22.02.2018, 11:54
U izveštaju Transparensi internešnela o percepciji korupcije više od 50% zemalja postiglo je manje od 50 poena. Za ,,veliku korupciju’’ dodeljuje se 0 poena, a za ,,odsustvo korupcije’’ 100 poena. Izveštaj predstavljen u Berlinu okuplja percepcije poslovnih ljudi i nezavisnih eksperata o korupciji u 180 država. Od kada se vrše ankete, na samom vrhu nalaze se prvi put države koje beleže ispod 90 poena, što po Transparensi internešnela dokazuje da vlade deluju usporeno na suzbijanju ove pojave. Najmanje korumpirane države su Novi Zeland sa 89 poena, slede Danska, Finska, Noreška i Švajcarska. Po regijama, najbolje rezultate postigla je zapadna Evropa, na suprotnom polu su podsaharska Afrika, Centralna Azija i istočna Evropa. Sa 48 poena Rumunija je iznad svetskog proseka, dok Evropska unija zauzima 25. mesto kao i prethodne godine. Isti broj poena osvojila je i Grčka, a iza ove nalaze se Madjarska i Bugarska. U globalnom kontekstu po viziji Transparensi internešnela pokazatelj percepcije ostaje nepromenjen i zbog toga organizacija smatra da su u narednim godinama pored sredstava prinude, Rumuniji potrebne i sistemske mere prevencije, veća odgovornost faktora odlučivanja i solidnija aktivnost mesnih zajednica. U ovom smislu Transparensi internešnel ukazuje na potrebu implementacije transparentnih i efikasnih mehanizama eliminisanja vulnerbilnosti na korupciju, na efikasnu upotrebnu javnih fondova i na viši integritet javnih institucija. Poznato je činjenica da privatni sektor ima ključnu ulogu u postavljanju drustva prema korupciji i da transparentna poslovna atmosfera može doneti presudni doprinos razvoju Rumunije, tako da Transparensi internesnel naglasava da je i ovom privatnom sektoru potreno poboljšanje mehanizama integriteta u cilju osiguranja ekonomske konkurentnosti. Organizacija predlaže predstavnicima vlade, lokalnim javnim administracijama i poslovnim krugovima konkretne mere modernizacije standarda dobre lokalne uprave primenom Sistema integriteta u lokalnoj javnom administraciji i jačanjem i razvojem menadžmeta etike.
