Suvereni Investicioni Fond
Rumunski Poslanički dom je, u svojstvu doma odlućivanja, usvojio u sredu nacrt zakona o osnivanju Suverenog investicionog i razvojnog fonda. Fond bi trebalo da od države dobija manjinske ili većinske pakete deonica 33 kompanije, ali i udeo u iznosu od otprilike 2 milijarde evra, koji će biti uložen u toku od pet godina. Medju pomenutim kompanijama nalaze se Elektrika, RomGaz, Nuklear Electrika, OMV Petrom, Zavod Antibiotici, ali i Železnice i Pošta Rumunije. Aktivnost i način ispunjenja ciljeva Suverenog Fonda će svake godine proceniti Ministarstvo finansija, a rezultati će biti predstavljeni vladi.
Roxana Vasile, 07.06.2018, 12:09
Rumunski Poslanički dom je, u svojstvu doma odlućivanja, usvojio u sredu nacrt zakona o osnivanju Suverenog investicionog i razvojnog fonda. Fond bi trebalo da od države dobija manjinske ili većinske pakete deonica 33 kompanije, ali i udeo u iznosu od otprilike 2 milijarde evra, koji će biti uložen u toku od pet godina. Medju pomenutim kompanijama nalaze se Elektrika, RomGaz, Nuklear Electrika, OMV Petrom, Zavod Antibiotici, ali i Železnice i Pošta Rumunije. Aktivnost i način ispunjenja ciljeva Suverenog Fonda će svake godine proceniti Ministarstvo finansija, a rezultati će biti predstavljeni vladi.
Predstavnici Socijaldemokratske partije (PSD) i Alijanse liberala i demokrata (ALDE), na vlasti, su ocenili da fond predstavlja šansu za razvoj Rumunije pomoću investicija. Po rečima socijaldemokratskog predsednika Livijua Dragnje, nacrt je jedan od stubova vladinog programa, a onakvi fondovi uspešno funkcionišu u celom svetu: «Onakav Investicioni Fond funkcioniše u brojnim zemljama Evrope i sveta i pomagao je njihovim privredama. Fond će učestvovati u razvoju velike infrastrukture Rumunije, ponovnoj industrijalizaciji zemlje, uložiti u poljoprivredu, omogućiti otvaranje mnogih radnih mesta i ozbiljno doprineti povećanju bruto društvenog proizvoda.»
Desničarska opozicija kritikuje Investicioni Fond zbog podrivanja nacionalne privrede, a poslanica Unije «Spasite Rumuniju» (USR) Kozet Kikirau, tvrdi da nema ekonomski, već politički cilj: «Vama je neophodna likvidnost za izborno mito, ali nemate više para. Prema tome, želite finansijski instrument koji da ne bude smatran javnim dugom. Previše ste trošili, a sada morate da prodate profitabilne aktive da biste platili izborno ludilo. Ukradeno je sve što pripada državi.»
Nadstruktura ili društvo nad drugim društvima, u prvim godinama funkcionisanja Fond ne bi trebalo da ima neproduktivne, iako korisne investicije, ocenjuje privredni analitičar Konstantin Rudnicki: «Logika onakvog Fonda je da investira da bi dobio pare. Fond postaje snažan na tržištu kada je listiran na solidnim medjunarodnim tržištima i na taj način privlače nove investitore i više kapitala, ali sa strane, ne od kompanija koje formiraju Fond. Fond bi trebalo da uloži novac koji investira budžet.»
S obzirom da će desničarska opozicija podneti žalbu zbog neustavnosti nacrta zakona o osnivanju Investicionog i Razvojnog Fonda, dokument će biti dostavljen šefu države Klausu Johanisu na promulgiranje posle odluke Ustavnog suda.
