Potreba za novim modelom ekonomskog rasta
Rumuniji je potreban novi model ekonomskog rasta, baziran na inovaciji, da bi mogla ubrzati ritam približavanja razvijenim zapadnim zemljama- ocenili su eksperti Evropske banke za obnovu i razvoj (EBDR) u najnovijem izveštaju o tranziciji. Dokument je predstavljen u utorak na konferenciji održanoj u sedištu Narodne banke Rumunije (BNR). Regionalni direktor Evropske banke Mateo Patrone je tvrdio da Bruto Društveni Proizvod koji raste više od potencijala baziran je na potrošnji i snabdevan povećanjem plata bez ijedne korelacije sa poboljšanjem produktvnosti zemlje.
Leyla Cheamil, 13.06.2018, 12:31
Rumuniji je potreban novi model ekonomskog rasta, baziran na inovaciji, da bi mogla ubrzati ritam približavanja razvijenim zapadnim zemljama- ocenili su eksperti Evropske banke za obnovu i razvoj (EBDR) u najnovijem izveštaju o tranziciji. Dokument je predstavljen u utorak na konferenciji održanoj u sedištu Narodne banke Rumunije (BNR). Regionalni direktor Evropske banke Mateo Patrone je tvrdio da Bruto Društveni Proizvod koji raste više od potencijala baziran je na potrošnji i snabdevan povećanjem plata bez ijedne korelacije sa poboljšanjem produktvnosti zemlje.
«Da bi nastavila i eventualno ubrzati ritam konvergentnosti, Rumuniji, kao mnogim drugim zemljama regiona, potreban je novi model ekonomskog rasta baziran na inovaciji i integraciji u lanac globalnih vrednosti», rekao je Mateo Patrone, izrazivši uverenje da je naša zemlja dobro plasirana na ovom putu zahvaljujući ljudskom kapitalu i vrhunskoj tehnologiji, poput IT-ija i vazduhoplovne industrije. Medjutim, direktor Evropske banke za obnovu i razvoj je dodao da niz elemenata nedostaje ili potrebno je ih podržati, kao u slučaju strukturnih reformi, a, po njegovom mišljenju, infrastruktura je krucijelni elemenat koji podržava socijalnu inkluziju i geografsku integraciju i doprinosi povećanju produktivnosti, otvara put za trgovinu i direktne strane investicije.
Mateo Patrone je istakao da će potreba za investicijama u infrastrukturu regiona narednih pet godina predstaviti 40 odsto ukupne potrebe za investicijama, odnosno 1,9 hiljada milijardi evra. On se odnosio i na mrežu autoputeva i podsetio da sa 747 kilometara autoputa Rumunija zauzima niže mesto u odnosu na zemlje regiona kada je rec o dužini mreže infrastrukture ili njenom širenju sa geografskog gledišta. Direktor Evropske banke za obnovu i razvoj kaže da postoje i sektori u kojima su zabeleženi progresi, kao što je oblast vode ili energije, i odnosio se i na interkonekciju gasne mreže sa Bugarskom ili Madjarskom.
Glavni ekonomista Narodne banke Rumunije Valentin Lazea koji je bio prisutan na predstavljanju izveštaja Evropske banke, istakao je da odredjena zemlja ne može očekivati veći dugoročni ekonomski rast ako ima demokratiju i ne primenjuje neophodne strukturne reforme. Valentin Lazea je sreknuo pažnju na činjenicu da jedan od troškova demokratije je da sporije su donesene odluke i sporije se realizuju stvari, a rast nije tako velik kao u diktatorskim režimima. On se odnosio i na nekoliko elemenata na kojima Rumunija ima još da radi, a to je eliminisanje razlika izmedju regiona zemlje, izmedju starih i mladih osoba kada je reč o pristupu tržištu radne snage, i izmedju žena i muškaraca kada je reč o platama.
