Inicijative Rumunije za Samit NATO (28.06.2018
Roxana Vasile, 28.06.2018, 13:45
Vrhovni savet zemlje okupio se u Bukureštu na sednici na kojoj je analizirao i usvojio rumunske ciljeve na Samitu Severoatlanske alijanse 11 i 12 jula. U saopštenju Predsedništva se između ostalog navodi da je Samit dobra prilika za konkretno izražavanje jedinstva i savezničke solidarnosti, odnosno tranasatlanske odlučnosti pred globalnim pretnjama. Rumunija smatra da će Samit u Briselui mati izuzetan značaj jer postoji želja da se projekti jačanja odbrane i odvraćanja neprijatelja na istočnom boku Severoatalanske alijanse unapredi paralelno sa obezbeđivanjem uslova za stabilnost u istočnom susedstvu, naročito u zoni Crnog mora. Na sednici Vrhovnog saveta odbrane zemlje doneta je i odluka o rumunskim oružanim snagama koje će iduće godine učestvovati u misijama i operacijama van rumunske teritorije. U odnosu na 2018. kontingent će biti povećan za 11%. Rumunska vojska učestvuje u spoljnim misijama sa 2098 vojnika i civila, a Ministarstvo unutrašnjih poslova sa 932 vojnika i policajca. Na dnevnom redu Vrhovnog saveta odbrane zemlje našlo se i pitanje Rošija Montana. Ministar kulture obavestio je članove Saveta o stepenu realizacije rudarsko-kulturnog pejzaža Zapadnih Karpata na spisak svetske baštine UNESCO-a. Predsednička administracija naglašava da je tema Rošija Montana kao sastavni deo svetske i nacionalne kulturne baštine bila stalno u centru pažnje predsednika Klausa Johanisa, i sa kulturne i sa socijalne tačke. U skladu sa postojećim zakonskim odredbama vlada raspoalaže instrumentima i nadležnim institucijama za upravljanje celekupnim procesom ulaska Rošije Montane na spsiak svetske baštine UNESCO-a. U skladu sa zakonskim odredbama članovi vrhovnog saveta odbrane zemlje informisani su od strane ministra kulture i ovim pitanjem pozabaviće se Vlada. Inicijative za ulazak Rošije Montane na UNESCO-ov spisak idu paralelno sa sudskim procesom između Rumunije i kanadske kompanije Gebrijel Resorsis koja je nameravala da eksploatiše zlato koristeći cijanid. Posle blokade projekta kanađani traže naknadu štete u visini od 4 milijarde dolara. Za mnoge Rumune ovi hiljadugodišnji rudnici , jedinstveni u svetu, premašuju vrednost zlata.
