Dan nacionalnih manjina u Rumuniji
Pre 26 godina, Generalna Skupština Organizacije Ujedinjenih nacija usvojila je Deklaraciju o pravima pripadnika nacionalnih, etničkih, verskih i lingvističkih manjina. Ovaj medjunarodni dokument pruža garanciju da će njihova prava biti uvažena, tako da je više država priznalo njegov značaj proglašenjem 18. decembra Danom nacionalnih manjina. Rumunija se pridružila ovom medjunarodnom demaršu i, svake godine, ovaj dan obeležavaju sve etničke manjine koje žive u našoj zemlji, odnosno albanci, jermenci, bugari, hrvati, grci, jevreji, nemci, italijani, madjari, poljaci, romi, rusi-lipovjani, srbi, slovaci, česi, turci, tatari, ukrajinci, makedonci i rusini. Ovom prilikom organizovane su kulturne akcije, ali i simpozijumi, okrugli stolovi i druge specifične aktivnosti.
Mihai Pelin, 18.12.2018, 13:43
Pre 26 godina, Generalna Skupština Organizacije Ujedinjenih nacija usvojila je Deklaraciju o pravima pripadnika nacionalnih, etničkih, verskih i lingvističkih manjina. Ovaj medjunarodni dokument pruža garanciju da će njihova prava biti uvažena, tako da je više država priznalo njegov značaj proglašenjem 18. decembra Danom nacionalnih manjina. Rumunija se pridružila ovom medjunarodnom demaršu i, svake godine, ovaj dan obeležavaju sve etničke manjine koje žive u našoj zemlji, odnosno albanci, jermenci, bugari, hrvati, grci, jevreji, nemci, italijani, madjari, poljaci, romi, rusi-lipovjani, srbi, slovaci, česi, turci, tatari, ukrajinci, makedonci i rusini. Ovom prilikom organizovane su kulturne akcije, ali i simpozijumi, okrugli stolovi i druge specifične aktivnosti.
“Dan nacionalnih manjina je izraz generalnog interesa da živimo zajedno u društvu demokratije, tolerancije i zaštite diverziteta, za čije dobro funkcionisanje svi smo odgovorni, tvrdi šef rumunske države Klaus Johanis, i sam pripadnik nemačke manjine, u poruci upućenoj ovim povodom. “Čuvari tradicija naših predaka, ali i vredni kontributori modernizaciji države i skiciranju našeg evropskog identiteta, predstavnici nacionalnih manjina su zajedno sa rumunskom većinom izgradili demokratski i prozapadni put kojim je Rumunija krenula počev od decembra 1989. godine, rekao je još predsednik Johanis. “U svetu kompeticije i globalnih izazova, stalno promovisanje medjuetničkog dijaloga kao faktora socijalne kohezije i ljudskog razvoja, tolerentnost, odbijanje šovinizma i osudjenje ksenofobije treba da okarakterišu Rumuniju, precizirao je još Johanis.
I za vreme plenarne sednice Parlamenta upućena je poruka rumunskim državljanima koji pripadaju manjinama. Poslanik Varužan Pambukčijan, predstavnik Jermenaca, je rekao da “nacionalne manjine u Rumuniji razvijaju svoj etnički identitet i afirmišu ga ne samo na osnovu nekih zakona, već još važnije stvari, a to je proces koji je počeo u jednom od važnih trenutaka za Rumuniju, pre 100 godina, kada je rumunski narod odlučio da zajedno sa narodima koji su živeli na teritoriji istorijske Rumunije sa kojom je isprepletio istoriju osnuje modernu rumunsku naciju i Veliku Rumuniju.
Rumunija je evropski model za zaštitu prava nacionalnih manjina, koja premašuje medjunarodne standarde i podržava njihovo učešće u donošenju odluka o društvu. U Rumunskom Poslaničkom domu zastuplljeno je 18 priznatih nacionalnih manjina, a Demokratski savez Madjara u Rumuniji (UDMR), politička formacija najbrojnije manjine u našoj zemlji, je posle 1996. godine bio prisutno u brojnim koalicionim vladama u Bukureštu.
