Reakcije na izmene Poreskog zakona
Prekjučerašnje saopštenje ministra finansija Eudžena Teodorovića odjeknulo je kao grom iz vedra neba. Vlada, naglasio je ministar, želi da 2019. godine napravi velike izmene Poreskog zakona, koje će biti usvojene do kraja 2018. hitnom uredbom. Medju nove uredbe spadaju: plafoniranje cene prirodnog gasa u narednom trogodišnjem periodu, mogućnost povlačenja Rumuna iz drugog penzijskog stuba, uvodjenje poreza od 3 odsto na obrtna sredstva ili oporezivanje finansijsko-bankarskih institucija u zavisnosti od prosečne visine medjubankarskih pozajmica. Ministar Teodorović je naglasio :Oba partnera treba da zarade, i onaj koji finansira, odnosno banka, i onaj koji prima kredite. Sa druge strane, pravna lica, odnosno rumunske firme, na žalost, plaćaju mnogo veće troškove od drugih kompanija iz drugih država.
Roxana Vasile, 20.12.2018, 12:19
Prekjučerašnje saopštenje ministra finansija Eudžena Teodorovića odjeknulo je kao grom iz vedra neba. Vlada, naglasio je ministar, želi da 2019. godine napravi velike izmene Poreskog zakona, koje će biti usvojene do kraja 2018. hitnom uredbom. Medju nove uredbe spadaju: plafoniranje cene prirodnog gasa u narednom trogodišnjem periodu, mogućnost povlačenja Rumuna iz drugog penzijskog stuba, uvodjenje poreza od 3 odsto na obrtna sredstva ili oporezivanje finansijsko-bankarskih institucija u zavisnosti od prosečne visine medjubankarskih pozajmica. Ministar Teodorović je naglasio :Oba partnera treba da zarade, i onaj koji finansira, odnosno banka, i onaj koji prima kredite. Sa druge strane, pravna lica, odnosno rumunske firme, na žalost, plaćaju mnogo veće troškove od drugih kompanija iz drugih država.
Reakcije na saopštenje ministra Teodorovića usledile su bez zakašnjenja. U jednom taboru nalaze se zagovornici najavljenih izmena. Na političkom planu, Alijansa liberala i demokrata (ALDE), saveznik Socijaldemokratske partije (PSD) na vlasti, posredstvom predsednika stranke Kalina Popeskua-Taričanua, naglašava da prisutne banke u Rumuniji treba da investiraju novac koji primaju od stanovništva u domaću privredu. Medjutim, Taričanu dodaje da bankarsko-finansijske institucije radije plasiraju depozite u državne obveznice, praktično iz poreza svakog poreskog obveznika.
U drugom taboru nalaze se predsednik države Klaus Johanis, desnorijentisane parlamentarne stranke i poslovni krugovi, koji smatraju da će novi porezi izazvati pravi haos u privredi. Dok Nacionalna agencija za energiju javlja da mere predvidjene hitnom uredbom neće izazvati rast cene energije i prirodnog gasa za domaćinstva u narednom periodu, Klaus Johanis tvrdi drugačije: “Predvidja se dodatno oporezivanje kompanija iz oblasti energetike. Jedini rezultat koji se može naslutiti je da ćemo svi platiti mnogo više za struju i prirodni gas. Nadležni iz oblasti telekomunikacija tvrde da će ih novi porezi pogadjati i da ćemo, bez sumnje, platiti više za telefonske i internet usluge. Ovo je samo početak, jer sve kompanije koriste energiju gorivo, telekomunikacije. Drugim rečima, očekujemo da će sve ovo poskupeti.
Od banaka i velikih energetskih i telekomunikacijskih kompanija, asocijacija domaćih i inostranih investitora, pa sve do privrednih analitičara stižu upozorenja da će budući porezi pogoditi firme i, na kraju krajeva, cenu će snositi stanovnici. Prvi signal da su u pravu je najveće smanjenje indeksa Berze u Bukureštu od ekonomske krize iz 2008. godine.
