Rasprave na temu Zakona o obrazovanju(04.01.2019)
Onima koji su sanjali na mirnu kohabitaciju između predsednika desne orientacije i Vlade leve orientacije u Bukureštu 2018 godine ostali su sa snovima. Pošto je 2019 dvostruko izborna godina –za evropski parlament i za predsedničke izbore-niko više neživi sa iluzijom da će trzavice nestati. Naprotiv!. Prvi sukob između predsednika i Vlade dogodio se još prvih dana Nove godine. Državni savetnik, Liđija Deka je obrazložila u ime Klausa Johanisa zašto je predsednik odlučio da vrati u Parlament na ponovno razmatranje zakonodavne izmene koje predviđaju smanjenje broja časova u osnovnom i srednjoškoslkom obrazovanju. Na osnovu ovih izmena, broj časova sledi da bude u proseku za osnovne škole od 20 nedeljno, i 30 časova u srednjim školama. Prema savetnici Liđiji Deka, Zakon koji je usvojen bez analize o posledicama rizikuje da ima negativne posledice po školske zajednice. Ona se odnosila na usvajanje Zakona na brzinu, bez ikakve strategije i srednjoročne ili dugoročne vizije u ovoj grani vitalnoj za budućnost Rumunije. Liđija Deka:
Roxana Vasile, 04.01.2019, 12:50
Onima koji su sanjali na mirnu kohabitaciju između predsednika desne orientacije i Vlade leve orientacije u Bukureštu 2018 godine ostali su sa snovima. Pošto je 2019 dvostruko izborna godina –za evropski parlament i za predsedničke izbore-niko više neživi sa iluzijom da će trzavice nestati. Naprotiv!. Prvi sukob između predsednika i Vlade dogodio se još prvih dana Nove godine. Državni savetnik, Liđija Deka je obrazložila u ime Klausa Johanisa zašto je predsednik odlučio da vrati u Parlament na ponovno razmatranje zakonodavne izmene koje predviđaju smanjenje broja časova u osnovnom i srednjoškoslkom obrazovanju. Na osnovu ovih izmena, broj časova sledi da bude u proseku za osnovne škole od 20 nedeljno, i 30 časova u srednjim školama. Prema savetnici Liđiji Deka, Zakon koji je usvojen bez analize o posledicama rizikuje da ima negativne posledice po školske zajednice. Ona se odnosila na usvajanje Zakona na brzinu, bez ikakve strategije i srednjoročne ili dugoročne vizije u ovoj grani vitalnoj za budućnost Rumunije. Liđija Deka:
,,Smanjenje broja časova takvih dimenzija verovatno će imati za posledicu talas otpuštanja u sistemu obrazovanju. Tačnije, ovaj Zakon menja član 66 Zakona nacionalnog obrazovanja bez evaluacije posledica što se tiće prosvetara. Zakon takođe ne sadrži nikakva predviđanja koje da pojasne trenutak kada počinje primena izmena člana 66 Zakona nacionalnog obrazovanja. “
Odgovarajući kritikama, ministarka obrazovanja, Ekaterina Andronesku je izjavila da je pravo predsednika da traži ponovno razmatranje Zakona. Ona je precizirala da postoji uredba Ministra zdravlja koja preporučuje broj časova, a kada je usvojen Zakon obrazovanja imala se u vidu maksimalna, a ne minimalna granica časova. Godinama obrazovanje je predmet manje ili više uspešnih pokušaja reforme od strane onmih koji su se ređali na čelo resortnog ministarstva. 2014 godine kada je postao predsednik, i sam Klaus Johanis koji potiče iz redova profesora obečao je novu strategiju nazvanu Obrazovana Rumunija. Ona je lansirana na rasprave na kraju prošle godine, dakle tek posle 4 godina mandata. Kritičari tvrde da ona je toliko nejasna da ne donosi nikakvo konkretno rešenje i veruju da će 2019 godine ona biti predizborna tema i time će biti ispolitizovana. Oni smatraju da se više radi o galami nego o rešenjnjima i kada su stvari tako stojile svaki pokušaj promene obrazovanja u dobrom pravcu je bio neuspešan.
