Problemi sa Bregzitom
Bogdan Matei, 15.03.2019, 12:52
Jedinstveni slučaj u istoriji EU, koja je u toku vremena porasla od 6 na 28 zemalja članica, Bregzit se znatno teže upravlja od uzastopnih širenja. Več 3 godine odlazak Velike Britanije iz EU paralizuje London, stvara pometnje Briselu i izaziva svuda konfuziju. 23 juna 2016 godine, oko 17,4 miliona britanaca od ukupnog broja od preko 66 miliona glasalo je za izlazak iz Unije. Oni predstavljaju nešto manje od 52% koji su izašli na birališta. Mapa Velike Britanije nije jedinstveno obojena. Škotska, Severna Irska i London žele u Evropi, veliki engleski industrijski gradovi, ruralna naselja i Vels žele odlazak. Konzervativni premijer, Devid Kameron, pristalica ostatka u Uniji, ali i čovek koji je organizovao referendum podneo je ostavku. Zamenila ga je Teresa Mej, koja jako je euroskeptik glasala je protiv Bregzita. Ona je čovek koji od tada upravlja ovom temom, pokušavajući da pronađe rešenja između zahteva Brisela i očekivanja sopstvenih građana, koji su sa njihove strane podeljeni između za i protiv Bregzita. Pre 2 godine ona je proglasila da Velika Britanija nemože više biti deo jedinstvenog tržišta, koji se kosi sa željom Londona da obustavi migraciju na kontinentu. Kasnije, gospođa Mej i predsednik Evropske komisije, Žan Klod Junker saopštili su da postoji načelni dogovor u tri glavna poglavlja podele posle razvoda, najime finansisko rešenje, prava evropskih građana u Velikoj Britaniji i britanskih u Uniji, kao i status granice između Severne Irske i Republike Irske. Ovaj ne zadovoljava pretenzije Parlamenta u Londonu, gde uzastopni talas glasanja protiv ćini se da će produžiti Bregzit znatno iznad predviđenog roka od 29 marta. Boraveći juće u poseti Bukureštu šef pregovaraća EU za Bregzit , francuz Mišel Barnije je izjavio da niko nije uspeo da ga ubedi o nekoj prednosti odlaska Velike Britanije, a drugo odbacivanje sporazuma kojeg je pregovarao sa Terezom Mej komplikuje stvari. Ovo je prema njegovom mišljenju stanje u kojem obe strane gube. Mi žalimo, ali istovremeno poštujemo odluku većine britanskog naroda, zaključio je Barnije. Njegovi sagovornici, predsednik Klaus Johanis, premijerka Viorika Dančila ili ministar za evropske poslove, Đorđe Čjamba, jednoglasno su istakli potrebu očuvanja prava za više od 400 hiljade rumuna koji žive i rade u Velikoj Britaniji, u slučaju Bregzita bez sporazuma. Vlada u Bukureštu zainteresovana je da prava britanskih građana koji žive u Rumuniji budu ispoštovana saopštilo je Ministarstvo inostranih poslova. Komentatori beleže da samostalno od birokratskih trzavica vezane za Bregzit, rumunsko-britanski bilateralni odnosi su veoma dobri. Inaće dve zemlje jako više neće biti partneri u EU, ostaju saveznici u NATO.
