Odlaganje Bregzita (22.03.2019)
Napuštanje komunitarnog bloka od strane Britanaca predviđeno je za 29. mart, ali je premijerka Tereza Mej, tražila odlaganje za 30 jun. Nakon sedmočasovne rasprave, šefovi država i vlada EU koji su zasedali u Briselu, odlučili su jednoglasno da dostave Ujedinjenom Kraljevstvu dva scenarija za odlaganje, ali nijedan nije do kraja juna već oba imaju konačni rok pre izbora za Evropski parlament. Konkretnije, prema prvom scenariju, ako se sporazum o povlačenju koji je dogovoren sa Unijom, ali koji je već dva puta odbijen od strane britanskog parlamenta, odobri sledeće nedelje, Evropski savet se slaže da odloži Bregzit do 22. maja. U drugom scenariju, ako britansko zakonodavno telo neće izglasati sporazum, Evropski savet predlaže da se odloži do 12. aprila, ključni-datum do kada Britanci treba odluče u kom pravcu žele da se kreću. Drugim rečima, sve do tog datuma, sve opcije ostaju otvorene: britanska vlada ima šansu da održi evroparlamentarne izbore, a zatim ponovo zatraži odlaganje Bregzita da odluči da se povuče bez sporazuma ili, jednostavno, da zatraži opoziv čl. 50, to jest da odustane od Bregzita. Sa tačke gledišta Rumunije, koju je na samitu u Briselu zastupao predsednik Klaus Iohannis, napuštanje bez sporazuma je nedostatak za sve: ,,Sporazum je dobar, svi smo učestvovali u izradi ovog sporazuma, pregovarao ga je naš tim i to je najbolja opcija. Takozvani „hard Bregzit“ je vrlo problematičan, pre svega, za Veliku Britaniju, ali se ne slažemo ni sa tim jer želimo izgraditi dobar odnos u budućnosti i dobro je početi desnom, a ne levom nogom. U nepoželjnom slučaju odbijanje sporazuma sa Unijom od strane britanskog parlamenta, Brisel-koga će zastupati Žan-Klod Junker predsednik Evropske komisije — daje uveravanja da su preostale 27 članica spremile mere za zaštitu građana i interesa komunitarnog bloka. Konkretnije, usvojeno je 19 zakonodavnih predloga za rešavanje hard Bregzita, posebno u pogledu prava Evropljana, vazduhoplovnog i drumskog transporta i sektora ribolovstva. Što se tiče premijerke Tereze Mei, ona odluku o odlaganju Bregzita vidi kao priliku da britanski parlament konačno usvoji sporazum o napuštanju EU kako bi se jednom zauvek okončala neizvesnost. Bregzit ima ozbiljan uticaj na mentalno zdravlje Britanaca, koji četvorica od deset osećaju ljutnju, bespomoć ili zabrinutost. Prema istraživanju, samo 9% ispitanika smatra da je to razlog nade. Što se tiče evropljana, oni ne prestaju da se pitaju zašto svi ovi napori?
Roxana Vasile, 22.03.2019, 13:56
Napuštanje komunitarnog bloka od strane Britanaca predviđeno je za 29. mart, ali je premijerka Tereza Mej, tražila odlaganje za 30 jun. Nakon sedmočasovne rasprave, šefovi država i vlada EU koji su zasedali u Briselu, odlučili su jednoglasno da dostave Ujedinjenom Kraljevstvu dva scenarija za odlaganje, ali nijedan nije do kraja juna već oba imaju konačni rok pre izbora za Evropski parlament. Konkretnije, prema prvom scenariju, ako se sporazum o povlačenju koji je dogovoren sa Unijom, ali koji je već dva puta odbijen od strane britanskog parlamenta, odobri sledeće nedelje, Evropski savet se slaže da odloži Bregzit do 22. maja. U drugom scenariju, ako britansko zakonodavno telo neće izglasati sporazum, Evropski savet predlaže da se odloži do 12. aprila, ključni-datum do kada Britanci treba odluče u kom pravcu žele da se kreću. Drugim rečima, sve do tog datuma, sve opcije ostaju otvorene: britanska vlada ima šansu da održi evroparlamentarne izbore, a zatim ponovo zatraži odlaganje Bregzita da odluči da se povuče bez sporazuma ili, jednostavno, da zatraži opoziv čl. 50, to jest da odustane od Bregzita. Sa tačke gledišta Rumunije, koju je na samitu u Briselu zastupao predsednik Klaus Iohannis, napuštanje bez sporazuma je nedostatak za sve: ,,Sporazum je dobar, svi smo učestvovali u izradi ovog sporazuma, pregovarao ga je naš tim i to je najbolja opcija. Takozvani „hard Bregzit“ je vrlo problematičan, pre svega, za Veliku Britaniju, ali se ne slažemo ni sa tim jer želimo izgraditi dobar odnos u budućnosti i dobro je početi desnom, a ne levom nogom. U nepoželjnom slučaju odbijanje sporazuma sa Unijom od strane britanskog parlamenta, Brisel-koga će zastupati Žan-Klod Junker predsednik Evropske komisije — daje uveravanja da su preostale 27 članica spremile mere za zaštitu građana i interesa komunitarnog bloka. Konkretnije, usvojeno je 19 zakonodavnih predloga za rešavanje hard Bregzita, posebno u pogledu prava Evropljana, vazduhoplovnog i drumskog transporta i sektora ribolovstva. Što se tiče premijerke Tereze Mei, ona odluku o odlaganju Bregzita vidi kao priliku da britanski parlament konačno usvoji sporazum o napuštanju EU kako bi se jednom zauvek okončala neizvesnost. Bregzit ima ozbiljan uticaj na mentalno zdravlje Britanaca, koji četvorica od deset osećaju ljutnju, bespomoć ili zabrinutost. Prema istraživanju, samo 9% ispitanika smatra da je to razlog nade. Što se tiče evropljana, oni ne prestaju da se pitaju zašto svi ovi napori?
