Dosije Revolucije najzad pred sudom
Ove godine, u decembru, navršava se 30-godišnjica Rumunske antikomunističke revolucije, koja je počela u Temišvaru i zatim se proširila na ostali deo zemlje. Preko 1000 osoba je poginulo i oko 3000 je ranjeno u borbama koje su vodjene tih dana. Naša zemlja je jedina istočno-evropska država u kojoj je komunistički režim svrgnut nasiljem i rukovodioci Nikolaje i Elena Čaušesku streljani. Jedan od tadašnjih slogana “Ko je pucao u nas?” obeležio je ovaj tridesetogodišnji period od pada komunizma. “Bolje kasnije nego nikada”, kažu mnogi nakon izjave generalnog tužioca Rumunije Augustina Lazara da je dosije Revolucije predat sudu posle višegodišnjih istraga: “Kulturni radnici, političari, istraživači i istoričari izrazili su tokom vremena razne teorije, objašnjenja i ocene u vezi sa decembarskih dogadjaja 1989. godine. Danas, pravnici rešavaju ovaj izazov predstavljajuči sudsku istinu kao sastavni deo jedne veoma složene istrage koja je počela od ideje da odgovornost za žrtve revolucije u decembru 1989. godine nije institucionalna, već individualna i neposredna odgovornost.”
Roxana Vasile, 09.04.2019, 11:51
Ove godine, u decembru, navršava se 30-godišnjica Rumunske antikomunističke revolucije, koja je počela u Temišvaru i zatim se proširila na ostali deo zemlje. Preko 1000 osoba je poginulo i oko 3000 je ranjeno u borbama koje su vodjene tih dana. Naša zemlja je jedina istočno-evropska država u kojoj je komunistički režim svrgnut nasiljem i rukovodioci Nikolaje i Elena Čaušesku streljani. Jedan od tadašnjih slogana “Ko je pucao u nas?” obeležio je ovaj tridesetogodišnji period od pada komunizma. “Bolje kasnije nego nikada”, kažu mnogi nakon izjave generalnog tužioca Rumunije Augustina Lazara da je dosije Revolucije predat sudu posle višegodišnjih istraga: “Kulturni radnici, političari, istraživači i istoričari izrazili su tokom vremena razne teorije, objašnjenja i ocene u vezi sa decembarskih dogadjaja 1989. godine. Danas, pravnici rešavaju ovaj izazov predstavljajuči sudsku istinu kao sastavni deo jedne veoma složene istrage koja je počela od ideje da odgovornost za žrtve revolucije u decembru 1989. godine nije institucionalna, već individualna i neposredna odgovornost.”
Istraga je dokazala da je stvaranje jedne psihoze terorizma došlo do haotične pucnjave i kontradiktornih vojnih naredjenja, koje su izazvale mnoge žrtve, ranjavanja, hapšenja i psihičke traume. Istovremeno, stvoreni su uslovi za osudu i streljanje Čaušeskua i njegove supruge posle kratkog sudskog procesa. U ovom dosijeu Revolucije za zločin protiv čovećnosti optuženi su bivši predsednik Jon Ilijesku i bivši podpredsednik vlade Djelu Vojkan Vojkulesku, koji su lansirali razne diverzije i dezinformacije da bi preuzeli vlast.
Finalizacija dosijea revolucije i slanje na sud izazvali su različite reakcije političara u Bukureštu. S jedne strane, predsednik Klaus Johanis, Nacionalna Liberalna stranka (PNL) i Unija “Spasite Rumuniju” (USR) pozdravili su saopštenje generalnog tužioca Augustina Lazara smatrajući da je ovo izuzetno važan korak za utvrdjivanje istine. Sa druge strane, socijaldemokrate na vlasti smatraju da je bilo potrebno da se istina sazna mnogo ranije ili da bi dostavljanje dosijea sudu moglo da sačeka još mesec dana posle evroparlamentarnih izbora. Socijaldemokrate su revoltirane saopštenjem Augustina Lazara koji je, prema nedavnim informacijama iz nekih medija, optužen za teška dela. ’80. godina, kada je bio član Komisije za predloge za oslobadjanje iz zatvora u gradu Ajud, jedan od najrepresivnijih komunističkih sistema, Augustin Lazar odbio je uslovno oslobadjanje pojedinih antikomunističkih dizidenata.
