Godina sećanja na žrtve komunizma (15.05.2015)
Predsednik Rumunije Klaus Johanis je potpisao dekrete o odlikovanju Memorijala žrtava komunizma i otpora u Sigetu, odnosno Asocijacije Memorijala decembarske revolucije iz Temišvara. Odluka je doneta povodom obeležavanja tridesetogodišnjice Rumunske revolucije i u znak posebnog priznanja za istraživanje totalitarnog režima i promovisanje nacionalnih i evropskih vrednosti. Siget i Temišvar mogu se smatrati glavnim punktovima komunističkih zločina. Osnovan na inicijativu dizidentske pesnikinje Ane Blandijane i pod okriljem Saveta Evrope, Memorijal je uredjen u bivšem zatvoru u kome su komunisti držali i ubili više desetina demokratskih političara, generala i sveštenika visokog ranga. Temišvarska asocijacija okuplja mnoge učesnike koji su nosili baklju decembarske revolucije 1989. godine koja je kasnije dostigla vrhunac u Bukureštu bekstvom diktatora Nikolaja Čauseškua. Šef države je saopštio da će 20. maja, godinu 2019. proglasiti za Godinu zahvalnosti. Podsećamo da su 20. maja 1990. godine održani prvi slobodni izbori u postkomunističkoj Rumuniji: ,,Ove godine želim da izrazimo zahvalnost ljudima koji su u decembru 1989. godine omogućili ovu radikalnu promenu. Mnogi su me bitali zašto u maju?. Odgovor je jednostavan: ja želim da proglasim 2019. godinu za Godinu zahvalnosti jer se u decembru završava velikim svečanostima u čast revolucij, a svečanosti počinju kada je su održani demokratski izbori u Rumuniji. Prvi slobodni izbori održani su ako se sećate 20.maja 1990. godine.’’
Bogdan Matei, 15.05.2019, 11:19
Predsednik Rumunije Klaus Johanis je potpisao dekrete o odlikovanju Memorijala žrtava komunizma i otpora u Sigetu, odnosno Asocijacije Memorijala decembarske revolucije iz Temišvara. Odluka je doneta povodom obeležavanja tridesetogodišnjice Rumunske revolucije i u znak posebnog priznanja za istraživanje totalitarnog režima i promovisanje nacionalnih i evropskih vrednosti. Siget i Temišvar mogu se smatrati glavnim punktovima komunističkih zločina. Osnovan na inicijativu dizidentske pesnikinje Ane Blandijane i pod okriljem Saveta Evrope, Memorijal je uredjen u bivšem zatvoru u kome su komunisti držali i ubili više desetina demokratskih političara, generala i sveštenika visokog ranga. Temišvarska asocijacija okuplja mnoge učesnike koji su nosili baklju decembarske revolucije 1989. godine koja je kasnije dostigla vrhunac u Bukureštu bekstvom diktatora Nikolaja Čauseškua. Šef države je saopštio da će 20. maja, godinu 2019. proglasiti za Godinu zahvalnosti. Podsećamo da su 20. maja 1990. godine održani prvi slobodni izbori u postkomunističkoj Rumuniji: ,,Ove godine želim da izrazimo zahvalnost ljudima koji su u decembru 1989. godine omogućili ovu radikalnu promenu. Mnogi su me bitali zašto u maju?. Odgovor je jednostavan: ja želim da proglasim 2019. godinu za Godinu zahvalnosti jer se u decembru završava velikim svečanostima u čast revolucij, a svečanosti počinju kada je su održani demokratski izbori u Rumuniji. Prvi slobodni izbori održani su ako se sećate 20.maja 1990. godine.’’
Mnogi političari, predstavnici gradjanskih organizacija i medija pozdravili su saopštenje predsednika. Ali ni ostre reakcije nisu izostale. Predsednik je optužen da ovu temu koristi u izborne svrhe jer, kako je poznato, on će učestvovace na predsedničkim izborima. Potencijalni protivkandidat predsednika države Kalin Popesku Taričanu, predsednik Senata, ocenio je da predsednik koristi pad komunizma, emocionalne elemente i ljudske žrtve u ,, izborne svrhe’’. I sin najpoznatije dizidentkinje komunističkog režima Dojne Kornea, Leontin Juhas, koji je proveo odredjeno vreme u komunističkim zatvorima, saopštio je da neće učestvovati na svečanostima pod pokroviteljstvom predsednika države.
Pojedini komentatori ne kriju zabrinutost zbog da bi izbori mogli da zasene ovu tragicnu temu. Komunistička diktatura, koja je preuzela vlast u Rumuniji uz pomoć ruskih okupacionih snaga, otvorila je bezbrojne logore i zatvore u kojima je tokom pola veka zatvoreno najmanje 600 000 osoba. Bivši šef države Trajan Basesku je 2006. godine i zvanično osudio kriminalni i nelegitimni komunistički režim.
