Rumunska politicka scena posle evroparlamentarnih izbora (13.06.2019)
Posle evroparlamentarnih izbora, Rumunija je u Brisel poslala predstavnike šest političkih stranaka. Nacionalna liberalna partije (PNL), glavna stranka desnoorijentisane opozicije, osvojila je najviše glasova, 27%, i deset poslanička mesta, Socijal-demokratska partija (PSD), najveća stranka vladajuće goalicije i Alijansa 2020 USR-Plus oko 22,5% i po osam mandata. Sa 5-6% glasova Pro Rumunija, Demokratski savez Madjara (UDMR) i Parija Narodnog pokreta (PMP) imaju po dva evropaska mandata. Cenzusa za ulazak u Evropski parlament nije ispunila Alijansa liberala i demokrata (ALDE), druga stranka vladajuće koalicije. Istovremeno sa evroizborima održan je i referendum o pravosudju, na inicijativu predsednika Klausa Johanisa. Preko 80% Rumuna izjasnilo se za zabranu amnestije i pomilovanja za korupciju i usvajanja hitnih uredbi iz oblasti krivičnih dela i sudskog organizovanja.
Bogdan Matei, 13.06.2019, 11:22
Posle evroparlamentarnih izbora, Rumunija je u Brisel poslala predstavnike šest političkih stranaka. Nacionalna liberalna partije (PNL), glavna stranka desnoorijentisane opozicije, osvojila je najviše glasova, 27%, i deset poslanička mesta, Socijal-demokratska partija (PSD), najveća stranka vladajuće goalicije i Alijansa 2020 USR-Plus oko 22,5% i po osam mandata. Sa 5-6% glasova Pro Rumunija, Demokratski savez Madjara (UDMR) i Parija Narodnog pokreta (PMP) imaju po dva evropaska mandata. Cenzusa za ulazak u Evropski parlament nije ispunila Alijansa liberala i demokrata (ALDE), druga stranka vladajuće koalicije. Istovremeno sa evroizborima održan je i referendum o pravosudju, na inicijativu predsednika Klausa Johanisa. Preko 80% Rumuna izjasnilo se za zabranu amnestije i pomilovanja za korupciju i usvajanja hitnih uredbi iz oblasti krivičnih dela i sudskog organizovanja.
Zbunjenost levice posle poraza na izborima pojačana je kada je prvi čovek vladajuće koalicije, lider Ssocijal-demokratske partije Liviu Dragnea, osudjen na troipogodišnju zatvrorsku kaznu za korupciju. Oslabljena vladajuća koalicija suočavaće se i sa glasanjem nepoverenja Vladi premijerle Viorike Dančila, vd predsednice Socijal-demokratske partije. Rumuniji je hitno potrebna vlada sa proevropskom vizijom, naglasio je liberalni poslanik Djidjel Štirbu predstavljajući sadržaj inicijative o glasanju nepoverenja: ,,Socijal-demokratska partija i Alijansa liberala i demokrata podelili su zemlju, uništili ulogu glavnih državnih institucija, osakatili važne zakone, kompromitovale sansu za modernizaciju države i stalno napadale temelje rumunske države i pravne države.“
Na inicijativu Nacionalne liberalne partije, Unije spasite Rumuniju (USR) i Partije narodnog pokreta, glasanje o nepoverenju Vladi potpisalo je 173 senatora i poslanika. Za glasanje nepoverenja potrebno je najmanje 233 glasa. Da će glasati za nepoverenje vladi obečale su i Partija Pro Rumunija, dizidentska struja Socijal-demokratske partije, i Demokratski savez Madjara u Rumuniji, koji se prošlog meseca odrekao protokola o parlamentarnoj saradnji sa vlastima. Naslednik Dregne na čelu Poslaničkog doma, socijal-demokrata Marčel Čolaku, je izjavio da je uveren da će vlada preživeti glasanje o nepoverenju.: ,,Nasa strategija je da odbacimo glasanje o nepoverenju. Nismo doneli odluku dali ćemo glasati ili ne. Važno je osigurati kvorum. Kolege mogu da glasaju kako žele. Mi imamo poverenje u naše kolege.“
Rasprava i glasanje o nepoverenju održaće se u utorak 18 juna.
