Povlačenje ruskih snaga iz Pridnjestrovlja
Obavezna na nenajprijatniju kohabitaciju sa filoruskim socijalističkim predsednikom Igorom Dodonom i prozapadno orijentisanom vladom premijerke Maje Sandu, Republika Moldavija pokušava da održi dobre odnose sa Briselom i Bukureštom i da normalizuje odnose sa Moskvom. Povlačenje ruskih snaga sa moldavske teritorije ostaje i dalje prioritetni zadatak Kišinjeva, ponovio je u sredu, u Moskvi, ministar inostranih poslova Niku Popesku. U prvoj poseti Moskvi u svojstvu šefa diplomatije, Popesku se sastao sa svojim ruskim kolegom Sergejom Lavrovom i pozdravio spremnost Moskve za evakuisanje i neutralizaciju municije skladištene u secesionističkoj zoni Pridnjestrovlje. Prema navodima našeg izveštača, Lavrov je precizirao da se radi o 20.000 tona istrošene municije. Pripremni radovi, po oceni Lavrova, mogu trajati nešto više od jedne godine i u vezi sa ovom temom potrebni su kontakti izmedju ministarstava odbrane Rusije i Republike Moldavije.
Bogdan Matei, 12.09.2019, 12:45
Obavezna na nenajprijatniju kohabitaciju sa filoruskim socijalističkim predsednikom Igorom Dodonom i prozapadno orijentisanom vladom premijerke Maje Sandu, Republika Moldavija pokušava da održi dobre odnose sa Briselom i Bukureštom i da normalizuje odnose sa Moskvom. Povlačenje ruskih snaga sa moldavske teritorije ostaje i dalje prioritetni zadatak Kišinjeva, ponovio je u sredu, u Moskvi, ministar inostranih poslova Niku Popesku. U prvoj poseti Moskvi u svojstvu šefa diplomatije, Popesku se sastao sa svojim ruskim kolegom Sergejom Lavrovom i pozdravio spremnost Moskve za evakuisanje i neutralizaciju municije skladištene u secesionističkoj zoni Pridnjestrovlje. Prema navodima našeg izveštača, Lavrov je precizirao da se radi o 20.000 tona istrošene municije. Pripremni radovi, po oceni Lavrova, mogu trajati nešto više od jedne godine i u vezi sa ovom temom potrebni su kontakti izmedju ministarstava odbrane Rusije i Republike Moldavije.
Prethodno je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu izjavio u Kišinjevu da je Moskva spremna za evakuaciju i neutralizaciju municije u Pridnjestrovlje. Komentatori su, medjutim, oprezni, kada je reč o preuzetim obavezama i naglašavaju da ova mera ima pre svega paleativni karakter. Prošle godine, Generalna Skupština Organizacije Ujedinjenih Nacija usvojila je ogromnom vecćnom glasova nacrt rezolucije Republike Moldavije koja je tražila povlačenje ruskih snaga iz Pridnjestrovlja. Nacrt su potpisale osim Rumunije, Ukrajine i Republike Moldavije, tri baltičke države koje su bile pola veka pod sovjetskom okupacijom, i važni članovi Evropske Unije i NATO, poput Velike Britanije ili Poljske.
Dosledan borac za nezavisnost i integritet susedne države, Bukureššt je pozdravio usvajanje rezolucije sa 64 glasa za, 15 protiv i 83 uzdržana. Sjedinjene Američke Države, Nemačka, Francuska, Kanada, Turska ili Japan nalaze se medju relevantnim medjunarodnim akterima, koji su glasali za povlačenje ruskih snaga. Glasovi protiv došli su iz Jermenije i Belorusije, kao i od diktatorskih režima u Severnoj Koreji, Siriji ili Kubi. Pridnjestrovlje se de fakto otrglo kontroli centralnih vlasti u Kišinjevu 1992. godine posle oružanog sukoba sa više stotina mrtvih koji je prekinut intervencijom ruskih snaga na strani separatista. Na samitu Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u Istambulu 1999. godine, Rusija sa predsednikom Borisom Jeljcinom na čelu, preuzela je obavezu da povuče snage i arsenal. Pet godina kasnije proces je difinitivno prekinut. Ironično, za Republiku Moldaiju kaže se da je najveća država sveta, jer se već dve decenije rusi povlače i nisu se još povlačili.
