Novo odlaganje Bregzita (28.10.2019)
Bregzit, jedinstveni slučaj u istoriji Evropske unije dokazao je da je mnogo komplikovaniji od sukcesivnih proširenja. Već tri godine odlazak Velike Britanije, paralizuje London, sputava Brisel i stvara neizvesnost i konfuziju svuda. 23 juna 2016. godine, oko 17,4 miliona Britanaca, odnosno nešto vise od 52% od ukupno 66 miliona, glasalo je za izlazak iz Unije. Škotska, Severna Irska i metropola London zele u Evropu, dok veliki industrijski gradovi, seoske sredine i Vels žele da napuste Uniju. Konzervativni premijer Dejvid Kameron, nekadašnji pristalica ostajanja u Uniji i istovremeno organizator referenduma, podneo je ostavku na ovu dužnost. Na njegovo mesto došla je Tereza Mej, evroskeptičarka, koja je glasala za Bregzit. Posle neuspešnog pokušaja da se nekako izbalansira izmedju zahteva Brisela i očekivanja sopstvenih državljana, ona je predala štefetu proverenom protivniku Unije Borisu Džonsonu, za koga analitičari isticu da deluje sve konfuznije i postaje sve nepopularniji medju svojim ljudima,, Bolje je biti mrtav u šancu nego odložiti Bregzit. Bez diskusije, izlazimo iz Unije 31. oktobra- ponavljao je da bi u ponedeljak Evropljani predložili novo tromesečno odlaganje, sa nadom da mogu da spreče izlazak Britanije bez dogovora. Odluku ambasadora zemalja članica o odlaganju razvoda saopštio je predsednik Evropskog saveta Donald Tusk. Prema navodima našeg izveštača iz Brisela, Tusk se odnosi na fleksibilno odlaganje Bregzita do 31. januara 2020. godine, uz mogućnost da Ujedinjeno Kraljevstvo napusti Uniju 1. decembra ove godine ili 1.januara sledeće, ako se ratifikuje dogovor o povlačenju pre ovih datuma. Francuska je insistirala na tačno predvidjenim terminima. Ujedinjeno Kraljevstvo treba da poštuje kodeks ponašanja I dozvoli zemljama članicama Evropske unije da razmatraju pitanja koja se tiču njihove budućnosti, kao što su recimo evropski budžet i projekti namanjeni suzbijanju klimatskih promena. Drugi uslov je imenovanje jednog evropskog komesara od strane Londona, ako će evropska vlada biti formirana pre izlaska Velike Britanije. Evropska unija upozorava London da ima pravo na opoziv Bregzita. Prema proceduri, predsednik Tusk čeka da premijer Džonson prihvati dogovoreno odlaganje 27-morice, kako bi se najkasnije u sredu završila ova procedura. Predsednik Evropskog parlamenta David Sasoli kaže da produženje roka za Bregzit pruža Velikoj Britaniji potrebno vreme da odluči šta zapravo želi.
Bogdan Matei, 29.10.2019, 12:07
Bregzit, jedinstveni slučaj u istoriji Evropske unije dokazao je da je mnogo komplikovaniji od sukcesivnih proširenja. Već tri godine odlazak Velike Britanije, paralizuje London, sputava Brisel i stvara neizvesnost i konfuziju svuda. 23 juna 2016. godine, oko 17,4 miliona Britanaca, odnosno nešto vise od 52% od ukupno 66 miliona, glasalo je za izlazak iz Unije. Škotska, Severna Irska i metropola London zele u Evropu, dok veliki industrijski gradovi, seoske sredine i Vels žele da napuste Uniju. Konzervativni premijer Dejvid Kameron, nekadašnji pristalica ostajanja u Uniji i istovremeno organizator referenduma, podneo je ostavku na ovu dužnost. Na njegovo mesto došla je Tereza Mej, evroskeptičarka, koja je glasala za Bregzit. Posle neuspešnog pokušaja da se nekako izbalansira izmedju zahteva Brisela i očekivanja sopstvenih državljana, ona je predala štefetu proverenom protivniku Unije Borisu Džonsonu, za koga analitičari isticu da deluje sve konfuznije i postaje sve nepopularniji medju svojim ljudima,, Bolje je biti mrtav u šancu nego odložiti Bregzit. Bez diskusije, izlazimo iz Unije 31. oktobra- ponavljao je da bi u ponedeljak Evropljani predložili novo tromesečno odlaganje, sa nadom da mogu da spreče izlazak Britanije bez dogovora. Odluku ambasadora zemalja članica o odlaganju razvoda saopštio je predsednik Evropskog saveta Donald Tusk. Prema navodima našeg izveštača iz Brisela, Tusk se odnosi na fleksibilno odlaganje Bregzita do 31. januara 2020. godine, uz mogućnost da Ujedinjeno Kraljevstvo napusti Uniju 1. decembra ove godine ili 1.januara sledeće, ako se ratifikuje dogovor o povlačenju pre ovih datuma. Francuska je insistirala na tačno predvidjenim terminima. Ujedinjeno Kraljevstvo treba da poštuje kodeks ponašanja I dozvoli zemljama članicama Evropske unije da razmatraju pitanja koja se tiču njihove budućnosti, kao što su recimo evropski budžet i projekti namanjeni suzbijanju klimatskih promena. Drugi uslov je imenovanje jednog evropskog komesara od strane Londona, ako će evropska vlada biti formirana pre izlaska Velike Britanije. Evropska unija upozorava London da ima pravo na opoziv Bregzita. Prema proceduri, predsednik Tusk čeka da premijer Džonson prihvati dogovoreno odlaganje 27-morice, kako bi se najkasnije u sredu završila ova procedura. Predsednik Evropskog parlamenta David Sasoli kaže da produženje roka za Bregzit pruža Velikoj Britaniji potrebno vreme da odluči šta zapravo želi.
