Šta zapravo žele političke stranke ?

Devet vlada u osam godina, tri socijalističke i jedna liberalne orijentacije, ne dokazuju da je rumunski partijski sistem baš najsolidnijeg zdravlja. Predsednik Rumunije Klaus Johanis se zalaže za raspisivanje prevremenih parlamentarnih izbora. Ideju šefa države, koji je u novembru na predsedničkim izborima ubedljivo pobedio sa 66% glasova, dele i Nacionalna liberalna partija (PNL), Unija spasite Rumuniju (USR) kao i Demokratski savez Madjara u Rumuniji (UDMR), ali ne i ostale parlamentarne stranke. Prema rezultatima istraživanja javnog mnjenja najpopularnija stranka je Nacionalna liberalna partija sa 47% glasova, a bivša vladajuća Socijaldemokratska (PSD) sa samo 20%. Zajedno sa partnerima iz stranke Plus, Unija Spasite Rumuniju približava se procentu od 15%. Demokratski savez Madjara je po pravilu negde na pragu cenzusa od 5%, a Partija narodnog pokreta (PMP), Alijansa liberala i demokrata (ALDE) i Pro Rumunija ne ispunjavaju cenzus i nisu oduševljene eventualnom organizacijom prevremenih izbora.

Bogdan Matei, 10.02.2020, 12:11

Devet vlada u osam godina, tri socijalističke i jedna liberalne orijentacije, ne dokazuju da je rumunski partijski sistem baš najsolidnijeg zdravlja. Predsednik Rumunije Klaus Johanis se zalaže za raspisivanje prevremenih parlamentarnih izbora. Ideju šefa države, koji je u novembru na predsedničkim izborima ubedljivo pobedio sa 66% glasova, dele i Nacionalna liberalna partija (PNL), Unija spasite Rumuniju (USR) kao i Demokratski savez Madjara u Rumuniji (UDMR), ali ne i ostale parlamentarne stranke. Prema rezultatima istraživanja javnog mnjenja najpopularnija stranka je Nacionalna liberalna partija sa 47% glasova, a bivša vladajuća Socijaldemokratska (PSD) sa samo 20%. Zajedno sa partnerima iz stranke Plus, Unija Spasite Rumuniju približava se procentu od 15%. Demokratski savez Madjara je po pravilu negde na pragu cenzusa od 5%, a Partija narodnog pokreta (PMP), Alijansa liberala i demokrata (ALDE) i Pro Rumunija ne ispunjavaju cenzus i nisu oduševljene eventualnom organizacijom prevremenih izbora.

U pokušaju da zaobidje zamke Ustava, koji je po oceni stručnjaka napravljen tako da onemoguči organizovanje prevremenih izbora, šef drzave je u četvrtak poverio mandat za sastav vlade lideru Nacionalne liberalne partije Ludoviku Orbanu. Izbor mandatara usledio je posle izglasavanja nepoverenja vladi Orbana na zahtev Socijaldemokratske partije i Demokratskog saveza Madjara zbog preuzimanja odgovornosti kabineta za povratak na izbor gradonačelnika u dva kruga. Ako će senatori i Poslanici odbiti drugi kabinet Orbana, šef drzave može poveriti novi mandat. Ako će Parlament odbiti i drugi sastav Vlade, postoji mogućnost raspisivanja prevremenih izbora.

Do tada, partije se spremanju za lokalne izbore. Socijaldemokratska partija, najbrojnija politička stranka Parlamenta Rumunije, kojom presedava predsednik Poslaničkog doma Marčel Čolaku, nada se da na vanrednom kongresu, ovog meseca, može da izleči prošlogodišnje partijske rane. Kada je bivši autoritarni lider Liviu Dragnea stigao iza rešetaka zbog korupcije, a njegova naslednica, bivša premijerka Viorika Dančila podnela ostavku, odmah posle najboljnijeg poraza jednog kandidata levice na predsedničkim izborima u poslednje tri decenije, rukovodstva Unije spasite Rumuniju i vanparlamentarnog PLUS-a, kojim predsedava bivši premijer i evropski komesar Dačijan Čološ, saopštila su da će se dve stranke ujediniti na kongresima dve partije.