Pregovori o budžetu Evropske unije (18.02.2020)

Predstavnici zemalja članica Evropske unije okupili su se u Briselu na sednici Saveta za opšte poslove na kojoj su vodjeni pregovori o budžetu za 2021-2027. godinu. Interes je ogroman na pragu samita 27-morice koji će u četvrtak odlučiti kako će se podeliti novac Evropske unije. Savet za opšte poslove završen je savetom komesara za budžet Johanesa Hana koji je rekao da predstavnici treba da ,,ponesu nekoliko košulja jer skup ima velike šanse da potraje nekoliko dana. Razgovori predstavnika zemalja članice Unije o okvirnom pregovoru koji je predložio predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel neće biti nimalo jednostavni. Bivsi belgijski premijer, koji je u poslednje vreme vodio razgovvore sa svim evropskim liderima, sazvao je vanredni samit 20. februara u pokušaju da postigne dogovor. Razgvore o finansijskom okviru za 2021-2027. godinu dodatno je iskomplikovao i izlazak Velike Britanije iz Unije. Šarl Mišel je predložio da se poveća budžet i nacionalni doprinos na 1,07% bruto nacionalnog proizvoda, ali bogate zemlje odbacuju njegov predlog. On je predložio da se uspostavi ravnoteža izmedju tradicionalnih i novih politika, odobre dodatni fondovi za prelazak na zelenu ekonomiju, nova sopstvena finansijska stedstva, kao i nova dimenzija kohezione politike koja bi pomogla manje razvijenijim zemljama i zonama. Po oceni mnogih ovim predlogom budžeta Šarla Mišela favorizuju se istočne članice Unije koje su jasno rekle da neće prihvatiti kresanje fondova za razvoj. Zemlje koje podržavaju mehanizam uslovljavanja evropskih fondova poštovanjem pravne države smatraju da je predsednik Evropskog saveta ublažio uslove ovog mehanizma. Pored toga Austrija, Danska, Holandija i Švedska inistiraju na ostajanju sistema smanjenja ili bonifikacija za neto doprinosnike. Prema oceni Austrije bez bonifikacija pomenute države i Nemačka imaće obavezu da pokriju 75% neto doprinosa u zajednički budžet. Što se tiče Rumunije, naša zemlja je saopštila da će se boriti svim silama za ostajanje finansiranja za zajedničku poljoprivrednu i kohezijonu politiku, koji su glavni instrumenti za smanjenje dispartieta izmedju Istoka i Zapada.

Roxana Vasile, 18.02.2020, 12:19

Predstavnici zemalja članica Evropske unije okupili su se u Briselu na sednici Saveta za opšte poslove na kojoj su vodjeni pregovori o budžetu za 2021-2027. godinu. Interes je ogroman na pragu samita 27-morice koji će u četvrtak odlučiti kako će se podeliti novac Evropske unije. Savet za opšte poslove završen je savetom komesara za budžet Johanesa Hana koji je rekao da predstavnici treba da ,,ponesu nekoliko košulja jer skup ima velike šanse da potraje nekoliko dana. Razgovori predstavnika zemalja članice Unije o okvirnom pregovoru koji je predložio predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel neće biti nimalo jednostavni. Bivsi belgijski premijer, koji je u poslednje vreme vodio razgovvore sa svim evropskim liderima, sazvao je vanredni samit 20. februara u pokušaju da postigne dogovor. Razgvore o finansijskom okviru za 2021-2027. godinu dodatno je iskomplikovao i izlazak Velike Britanije iz Unije. Šarl Mišel je predložio da se poveća budžet i nacionalni doprinos na 1,07% bruto nacionalnog proizvoda, ali bogate zemlje odbacuju njegov predlog. On je predložio da se uspostavi ravnoteža izmedju tradicionalnih i novih politika, odobre dodatni fondovi za prelazak na zelenu ekonomiju, nova sopstvena finansijska stedstva, kao i nova dimenzija kohezione politike koja bi pomogla manje razvijenijim zemljama i zonama. Po oceni mnogih ovim predlogom budžeta Šarla Mišela favorizuju se istočne članice Unije koje su jasno rekle da neće prihvatiti kresanje fondova za razvoj. Zemlje koje podržavaju mehanizam uslovljavanja evropskih fondova poštovanjem pravne države smatraju da je predsednik Evropskog saveta ublažio uslove ovog mehanizma. Pored toga Austrija, Danska, Holandija i Švedska inistiraju na ostajanju sistema smanjenja ili bonifikacija za neto doprinosnike. Prema oceni Austrije bez bonifikacija pomenute države i Nemačka imaće obavezu da pokriju 75% neto doprinosa u zajednički budžet. Što se tiče Rumunije, naša zemlja je saopštila da će se boriti svim silama za ostajanje finansiranja za zajedničku poljoprivrednu i kohezijonu politiku, koji su glavni instrumenti za smanjenje dispartieta izmedju Istoka i Zapada.