Pozajmica po negativnoj kamatnoj stopi (28.02.2020)
Florin Kacu je objasnio da negativna kamatna stopa znači da će Rumunija u avgustu vratiti manje novca poveriocima. Negativnim kamatnim stopama težina kredita ne svajljuje se više na ledja narednih generacija. Negativne kamate su instrument na koji mnoge centralne banke u Evropi I svetu posežu u poslednje vreme kako bi podsticale kreditiranje i obeshrabrile kompanije I stanovništvo da štede novac u depozitima.
România Internațional, 28.02.2020, 15:04
Vd ministar za finansije Florin Kacu saopštio je da je Rumuniji prvi put u istoriji odobren kredit sa negativnom kamatnom stopom. Prema objavljenim podacima Narodne banke Rumunije, sa domaćeg tržišta pozajmljeno je 150 miliona evra sa godišnjom kamatnom stopom od minus 0,11 %.Rumunski ministar za finansije je dodao da Rumunija uživa podršku i poverenje investitora: ,,Investitori imaju poverenje u Rumuniju i zbog toga su nam odobrili devizni kredit sa negativnom kamatnom stopom. Da bi se odagnano svako nepoverenje ili sumnja u naše rezultate. Danas imamo ovaj nepobitni dokaz da pozjmnjujemo novac po negativnim kamatnim stopama. Postignut je istorijski podvig.“
Florin Kacu je objasnio da negativna kamatna stopa znači da će Rumunija u avgustu vratiti manje novca poveriocima. Negativnim kamatnim stopama težina kredita ne svajljuje se više na ledja narednih generacija. Negativne kamate su instrument na koji mnoge centralne banke u Evropi I svetu posežu u poslednje vreme kako bi podsticale kreditiranje i obeshrabrile kompanije I stanovništvo da štede novac u depozitima.
Pozajmica sa negativnom kamatnom stopom dolazi posle upozorenja ekonomista da se Rumunija ne može zadužiti kao ostale razvijene drzave. Glavni ekonomista Nacionalne banke Rumunije Valentin Lazea kaže da politički lideri u Bukurestu treba da shvate da stepen zaduženosti ne može da se poveća preko svake mere.
Valentin Lazea je objasnio: ,,Velika Britanija ima dug od oko 300% bruto nacionalnog proizvoda, ali su njena potraživanja mnogo veca. Rumunija, iako na globalnom nivou ima ukupni dug od oko 120 % bruto nacionalnog proizvoda, prema meni poznatim podatima od pre dve godine, ima mala potraživanja. Bogatstvo jedne zemlje leži u razlici izmedju visine potraživanja i duga.
Valentin Lazea satra da budžetski deficit od 3% bruto nacionalnog proizvoda nije optimalan. Za jednu zamlju kao što je Rumunija, kaže glavni ekonomista Centralne banke, idealno bi bilo da deficit bude od najviše 1%, a u periodima ubrzanog privrednog rasta trebalo bi da postignemo budžetski suficit.
