Republika Moldavija na pragu drugog kruga predsednickih izbora (09.11.2020)
Drugi krug predsedničkih izbora u Moldaviji najavljuje veču neizvesnost nego 2016. godine. U drugi krug izbora plasirali su se, kao i pre četiri godine, sadašnji predsednik Igor Dodon i bivša prozapadna premijerka Maja Sandu. 15. novembra Maja Sandu ima malu prednost, jer je u prvom krugu ovojila više od 36% glasova, a Igor Dodon manje od 33%. Kao po nepisanom pravilu, u Republici Moldaviji glasanje nema samo politički već i geopolitički predznak. Bivša premijerka osvojila je ogromnu večinu glasova u dijaspori od koro 70%. Osvojila je najviše glasova i u glavnom gradu, Kišinjevu, kao i u centralnim i juznim delovima sa pretezno rumunofonskim stanovništvom. Vidljivo iritiran rezultatom glasanja u inostranstvu gde je glasalo skoro 150 000 ljudi, šef drzave je okvalifikovao dijasporu,, paralelnim izbonim telom sto je navelo prvu lvinu sarkasticnih sritika. Dodom je postigao dobre izborne rezultate u zonama sa nacionalnim manjinama, u porukoj separatistčkoj zoni Pridnjestrovlje, u rajonu Taraklija, sa bugarskom nacionalnom manjinom i u Autonomnomm regionu Gagauzija sa turkofonskim stanovništvom.
Bogdan Matei, 09.11.2020, 14:48
Drugi krug predsedničkih izbora u Moldaviji najavljuje veču neizvesnost nego 2016. godine. U drugi krug izbora plasirali su se, kao i pre četiri godine, sadašnji predsednik Igor Dodon i bivša prozapadna premijerka Maja Sandu. 15. novembra Maja Sandu ima malu prednost, jer je u prvom krugu ovojila više od 36% glasova, a Igor Dodon manje od 33%. Kao po nepisanom pravilu, u Republici Moldaviji glasanje nema samo politički već i geopolitički predznak. Bivša premijerka osvojila je ogromnu večinu glasova u dijaspori od koro 70%. Osvojila je najviše glasova i u glavnom gradu, Kišinjevu, kao i u centralnim i juznim delovima sa pretezno rumunofonskim stanovništvom. Vidljivo iritiran rezultatom glasanja u inostranstvu gde je glasalo skoro 150 000 ljudi, šef drzave je okvalifikovao dijasporu,, paralelnim izbonim telom sto je navelo prvu lvinu sarkasticnih sritika. Dodom je postigao dobre izborne rezultate u zonama sa nacionalnim manjinama, u porukoj separatistčkoj zoni Pridnjestrovlje, u rajonu Taraklija, sa bugarskom nacionalnom manjinom i u Autonomnomm regionu Gagauzija sa turkofonskim stanovništvom.
Promoteri ujedinjenja Moldavije sa Rumunijom i proevropski opredeljeni kandidati koji nisu uspeli da se plasiraju u drugi krug izbora, saopštili su da podržavaju bezulovno Maju Sandu. Iznanedjenje je medjutim stiglo od proruski opredeljenog gradonačelnika Balci drugog po veličini grada grada Renata Usatija, koji je pozvao svoje pristalice da glasaju za bivšu premijerku Moldavije. On je izjavio da vlast vrši pritisak na njega da podrži Dodona, ali da se on nada da će Maja Sandu uspeti da sruši korumpirani sistem kojim rukovodi sadašnji predsednik. Analitičari na koje se pozivaju izvestači radia Rumunija u Kišinjevu javljaju da kampanja manipulisanja i promovisanja lažnih medijskih vesti protiv Maje Sandu ima sve veći intenzitet i ruski predznak. Prema pomenutim apokaliptičkim scenarijima Evropska unija i SAD imaju nameru da pokrenu obojenu revoluciju ako će pobedu odneti Dodon. Prema ovom scenariju neće biti novca za penzije i plate i ako će Maja Sandu postati predsednica države suspendovati trgovinu sa Rusijom. Prošlog meseca ruski lider Vladimir Putin je izrazio želju da izborno telo Moldavije nagradi napore Dodona zbog približavanje Moskvi. Komentatori su i pre prvog kruga predsedničkih izbora upozorili da je je običaj da se Rusija meša u izbore u Moldaviji, ali da je ovoga puta implikacija veoma aktivna.
