Strukturni nedostaci u rumunskom medicinskom sistemu
Rumunski medicinski sistem jedan je od najsiromašnijih u Evropi. Hronično nedovoljno finansiranje u poslednje tri decenije, pripisano svim političkim strankama koje su bile na Vlasti, oseća se posebno sada, usred zdravstvene krize koju je stvorio novi korona virus. Postoji malo bolnica u poređenju sa potrebama ljudi — i onih zaraženih sa Sars-Kov-2 i onih koji pate od drugih bolesti, naročito hroničnih.
Roxana Vasile, 19.11.2020, 12:33
Rumunski medicinski sistem jedan je od najsiromašnijih u Evropi. Hronično nedovoljno finansiranje u poslednje tri decenije, pripisano svim političkim strankama koje su bile na Vlasti, oseća se posebno sada, usred zdravstvene krize koju je stvorio novi korona virus. Postoji malo bolnica u poređenju sa potrebama ljudi — i onih zaraženih sa Sars-Kov-2 i onih koji pate od drugih bolesti, naročito hroničnih.
Oprema je u mnogim slučajevima zastarela. Medicinsko osoblje je na nekim mestima nedovoljno, mnogi lekari i medicinske sestre već godinama odlaze u inostranstvo u potrazi za većom platom i pristojnim uslovima za rad. A situacija je teška, skoro pogubna, u srednjim i malim gradovima, gde nemate ni sa kim, a naročito ni sa čim da obezbedite profesionalni učinak. Tako da trenutno, s obzirom na to da je broj zaraza novim korona virusom visok — oko deset hiljada zaraženih dnevno — rumunski zdravstveni sistem se sve teže suočava sa epidemijom.
Jedan od akutnih problema odnosi se na broj kreveta za intenzivnu negu: čak i ako se njihov broj dopuni, nema dovoljno medicinskog osoblja koje bi se brinulo o pacijentima. Pored toga, prema poznatoj rečenici koju je pre oko pet godina rekao predsednik Klaus Johanis, trebalo je da umru ljudi“ da bi vlasti dali znake da pokušavaju da uhvate bika za rogove. Nedavni slučaj u županijskoj bolnici iz Pjatra Njamc (severo-istok) potresao je celu zemlju: pacijenti hospitalizovani na odeljku za intenzivnu negu izgoreli su živi nakon — čini se — kvara medicinskog uređaja u salonu.
Usled ovog slučaja, šef države sazvao je u sredu donosioce odluka, lekare i medicinske inženjere koji su mu predstavili procenu infrastrukture i kvarova na nacionalnom nivou. Nakon sastanka, predsednik Klaus Johanis je izjavio: Pre svega neophodno je modernizovati sistem medicinskih gasova, naročito za kiseonik, kao i električnu mrežu. Po ovom pitanju smo zajedno pronašli rešenje za pripremu dobro razvijenog programa finansiranja, koristeći evropske fondove. Drugo, neophodno je preispitati zakonodavne i finansijske instrumente koji bi omogućili podršku sistemu usluga i održavanja bolničke opreme. Važnu ulogu igraju ljudski resursi — medicinski inženjeri, koji moraju biti više vrednovani i više uključeni u funkcionisanje bolnica. Ova pitanja će biti uključena u paket zakona o zdravstvenoj reformi, koji izrađuje Ministarstvo zdravlja“.
Namere su, naravno, časne. Ostaje da se vidi kako će i kad biti primenjene u praksi. Predsednik države kaže da će ovo biti dugoročan napor“.
