Sindikalna nezadovoljstva (20. 01. 2021)
Na samom početku 2021. godine mnoge društvene i profesionalne kategorije u Rumuniji odlučile su da na ulici izraze nezadovoljstvo prema sadašnjoj Vladi desnog centra zbog neodgovarajućeg upravljanja pandemijom kovida-19 koja je ozbiljno uzdrmala rumunsku privredu. Okupljeni pred sedištima Vlade, ministarstava, prefektura ili političkih stranaka iz sastava vladajuće koalicije, demonstranti su izrazili njihova nezadovoljstva. Kartel Alfa, jedna od najvećih sindikalnih federacija, sazvala je protetne menifestcije koje će se od 14. januara produžiti do 28. februara. Da bi poštovali mere zdravstvene zaštite, protesne akcije odvijaće se etapno, a pored uličnih demonstracija vodiće se i razgovori sa parlamentartancima svih političkih stranaka. Sindikati traže pristojan minimalni lični dohodak, pravedno oporezivanje, kvalitetne javne usluge, deblokadu koletivnih pregvora. Lider Kartela Alfa Bogdan Hosu je izjavio: ,,Nezadovoljni su radnici javnog sektora zbog zamrzavanja marginalnih prava i plata na nivou 2020. godine i zbog odustajanja od predvidjenog povećanja od 8% Jedinstvenim zakonom u javnom sektoru. Nezadovoljni su i penzioneri zbog nekorektnog obračunavanja penzija kao i radnici privatnog sektora jer jedninoj trečini ukupnog broja zaposlenih nisu ni do dan danas povećani bruto lični dohoci transferom socijalnih doprinosa od poslodavca na zaposlenog radnika. U pismu pod naslovom,,Svi imamo ista prava“, Kartel Alfa podseća strankama iz vladajuće koalicije da,,Politika štednje sadašnje Vlade nije bila nagoveštena za vreme predizborne kampanje, a da u društveno-ekomonskoj i zdravstvenoj krizi u koju smo bili i pre parlamentarnih izbora 6. decembra nije došlo do velikih promena koje bi opravdale naglu promenu stavova i javnih politika. “
Roxana Vasile, 20.01.2021, 12:46
Na samom početku 2021. godine mnoge društvene i profesionalne kategorije u Rumuniji odlučile su da na ulici izraze nezadovoljstvo prema sadašnjoj Vladi desnog centra zbog neodgovarajućeg upravljanja pandemijom kovida-19 koja je ozbiljno uzdrmala rumunsku privredu. Okupljeni pred sedištima Vlade, ministarstava, prefektura ili političkih stranaka iz sastava vladajuće koalicije, demonstranti su izrazili njihova nezadovoljstva. Kartel Alfa, jedna od najvećih sindikalnih federacija, sazvala je protetne menifestcije koje će se od 14. januara produžiti do 28. februara. Da bi poštovali mere zdravstvene zaštite, protesne akcije odvijaće se etapno, a pored uličnih demonstracija vodiće se i razgovori sa parlamentartancima svih političkih stranaka. Sindikati traže pristojan minimalni lični dohodak, pravedno oporezivanje, kvalitetne javne usluge, deblokadu koletivnih pregvora. Lider Kartela Alfa Bogdan Hosu je izjavio: ,,Nezadovoljni su radnici javnog sektora zbog zamrzavanja marginalnih prava i plata na nivou 2020. godine i zbog odustajanja od predvidjenog povećanja od 8% Jedinstvenim zakonom u javnom sektoru. Nezadovoljni su i penzioneri zbog nekorektnog obračunavanja penzija kao i radnici privatnog sektora jer jedninoj trečini ukupnog broja zaposlenih nisu ni do dan danas povećani bruto lični dohoci transferom socijalnih doprinosa od poslodavca na zaposlenog radnika. U pismu pod naslovom,,Svi imamo ista prava“, Kartel Alfa podseća strankama iz vladajuće koalicije da,,Politika štednje sadašnje Vlade nije bila nagoveštena za vreme predizborne kampanje, a da u društveno-ekomonskoj i zdravstvenoj krizi u koju smo bili i pre parlamentarnih izbora 6. decembra nije došlo do velikih promena koje bi opravdale naglu promenu stavova i javnih politika. “
Sindikalni radnici ističu da Rumunija kao i ceo svet prolazi kroz zdravstveno-ekonomsku krizu velikih razmera, ali smatraju da su Rumuniji potrebne uravnotežene javne politike usvojene nakon pregovora sa društvenim partnerima kako bi se pravedno rasporedili teret i troškovi. Prema rečima podpredsednika Vlade Dana Barne, odredjene zahteve sindikalnih radnika mogu se rešiti u narednom periodu. Na fejsbuk nalogu Dan Barna je precizirao da se na zahteve treba gledati u kontekstu jedne ekonomiji u krizi i budžetskog deficita od 7% godišnje.
