Rumunija u anketi Evrobarometra (4.05.2021)

Pesimizam, skepticizam, opreznost predstavljaju duhovno stanje u Rumuniji i u svetu u momentu kada pandemija KOVID-a 19. jenjava. Više od tri četvrtine Rumuna, odnosno 76%, veruje da je pandemija uticala ili će uticati na njihovu finansijsku situaciju, dok je taj prosek u drugim zemljama Evropske unije 57%, ukazuju najnoviji podaci Evrobarometra, koji je sproveden na zahtev Zakonodavnog saveta a predstavljen u četvrtak. U anketi koju je sproveo Evrobarometar učestvovalo je više od 27.000 ispitanika iz 27. država članica. Anketa je sprovedena izmedju marta i aprila, a prema analitičarima ukazuje na sve veći uticaj pandemije na živote i finansijsku situaciju evropskih gradjana. Prema Evrobarometru, uprkos uticaju pandemije na finansije, većina ispitanika (58% iz Evropske unije, 45% iz Rumunije) smatra da su koristi uvedenih ograničenja u njihovim zemljama veće od negativnih ekonomskih efekata od kojih bih blagovremeno mogli da se oporave. Ovakav stav i mišljenje su dominantni u većini zemalja i ukazuju na promenu mišljenja gradjana u drugoj polovini 2020. godine, kada je većina ispitanika smatrala da su ekonomski efekti važniji.

Bogdan Matei, 04.06.2021, 13:39

Pesimizam, skepticizam, opreznost predstavljaju duhovno stanje u Rumuniji i u svetu u momentu kada pandemija KOVID-a 19. jenjava. Više od tri četvrtine Rumuna, odnosno 76%, veruje da je pandemija uticala ili će uticati na njihovu finansijsku situaciju, dok je taj prosek u drugim zemljama Evropske unije 57%, ukazuju najnoviji podaci Evrobarometra, koji je sproveden na zahtev Zakonodavnog saveta a predstavljen u četvrtak. U anketi koju je sproveo Evrobarometar učestvovalo je više od 27.000 ispitanika iz 27. država članica. Anketa je sprovedena izmedju marta i aprila, a prema analitičarima ukazuje na sve veći uticaj pandemije na živote i finansijsku situaciju evropskih gradjana. Prema Evrobarometru, uprkos uticaju pandemije na finansije, većina ispitanika (58% iz Evropske unije, 45% iz Rumunije) smatra da su koristi uvedenih ograničenja u njihovim zemljama veće od negativnih ekonomskih efekata od kojih bih blagovremeno mogli da se oporave. Ovakav stav i mišljenje su dominantni u većini zemalja i ukazuju na promenu mišljenja gradjana u drugoj polovini 2020. godine, kada je većina ispitanika smatrala da su ekonomski efekti važniji.

Gotovo polovina gradjana (48% iz EU, 41% iz Rumunije) upoznata je sa merama Brisela za borbu protiv pandemije, ali samo 48% gradjana Evropske unije, odnosno 52% Rumuna, kaže da je zadovoljno usvojenim merama. Sondaža takodje ukazuje na široko jedinstveno misljenje u odnosu na globalne izazove, poput pandemije KOVID-a 19, prema kojem je najbolje da se problemi rešavaju na nivou Evropske Unije. Istraživanja su ukazala i na činjenicu da gradjanima komunitarnog bloka uliva više poverenja Evropska unija nego njihove nacionalne vlade.

Sociološko istraživanje, koje je sproveo Evrofond, agencija za sociološka istraživanja u misijama Evropske Unije, otkriva da, osim Danske, u 26 od 27 zemalja članica, gradjani sada imaju manje poverenja u vladu nego pre uspostavljanja antipandemijskih mera. Poverenje je vidljivo narušeno u Bugarskoj, Hrvatskoj, Českoj, Kipru, Grčkoj i Poljskoj. Ispitanici u Francuskoj, Madjarskoj, Malti, Portugalu, Rumuniji i Španiji izrazili su više poverenja evropskoj uniji nego pre izbijanja pandemije. Istraživanja ukazuju da u Nemačkoj vlada upravo suprotno mišljenje. Autori studije upozoravaju na činjenicu pogoršanja ekonomske i socijalne nejednakosti i rizik od političke frustracije zbog čega ukazuju da je neophodno uvesti dodatne mere podrške za gradjane Evropske unije.