Republika Moldavija obeležava 30 godina nezavisnosti (27.08.2021)
27. avgusta 1991. godine, nakon neuspelog neoboljševičkog puča u Moskvi, Parlament u Kišinjevu, oko kojeg je bilo stotine hiljada demonstranata, glasao je za proglašenje nezavisnosti Moldavije od Sovjetskog Saveza, koji je ovu republiku formirao na jednom delu istočne teritorije Rumunije, koji je Staljin pripojio 1940. Istog dana Rumunija je bila prva država u svetu koja je priznala novu susednu državu. Bukurešt je bio najenergičniji i nepokolebljivi zagovornik suvereniteta, teritorijalnog intregriteta i evropskih integracija Republike Moldavije. Već od 2014. godine nakon potpisivanja sporazuma o pridruživanju i slobodnoj trgovini izmedju Kišnjeva i Brisela, državljani Moldavije mogu putovati bez viza u Evropsku uniju, a moldavskim kompanijama je odobren izvoz na tržište komunitarnog bloka pod vrlo povoljnim uslovima.
Bogdan Matei, 27.08.2021, 15:20
27. avgusta 1991. godine, nakon neuspelog neoboljševičkog puča u Moskvi, Parlament u Kišinjevu, oko kojeg je bilo stotine hiljada demonstranata, glasao je za proglašenje nezavisnosti Moldavije od Sovjetskog Saveza, koji je ovu republiku formirao na jednom delu istočne teritorije Rumunije, koji je Staljin pripojio 1940. Istog dana Rumunija je bila prva država u svetu koja je priznala novu susednu državu. Bukurešt je bio najenergičniji i nepokolebljivi zagovornik suvereniteta, teritorijalnog intregriteta i evropskih integracija Republike Moldavije. Već od 2014. godine nakon potpisivanja sporazuma o pridruživanju i slobodnoj trgovini izmedju Kišnjeva i Brisela, državljani Moldavije mogu putovati bez viza u Evropsku uniju, a moldavskim kompanijama je odobren izvoz na tržište komunitarnog bloka pod vrlo povoljnim uslovima.
Prozapadna predsednica Maja Sandu i nova vlada, kojom rukovodi Natalija Gavrilica, a koju formira stranka predsednice Sandu Akcija i solidarnost“, koja je trijumfovala na nedavnim prevremenim parlamentarnim izborima, snažni su promoteri evropskih integracija. Dok sa druge strane, proruska opozicija, predvodjena bivšim šefovima države, socijalistom Igorom Dodonom i komunistom Vladimirom Voronjinom, virulentni rumunofob i protivzapadno orijentisan, želi da se Republika Moldavija vrati pod okrilje Moskve. Svaki od njih, kojeg podržava bitan deo biračkog tela, odnosno Maja Sandu i Natalija Gavrilica s jedne strane, Voronin i Dodon, sa druge strane, predstavnici su političkih, geopolitičkih i vrednosnih podela u društvu. Razlozi koji su doprineli takvoj situaciji su duboki i bolni. U vreme staljinističke aneksije, stotine hiljada etničkih Rumuna pobeglo je u umanjenu zemlju, dok je desetine hiljada deportovano u Sibir ili Kazastan, a na njihovo mesto dovedeni su regrutovani doseljenici iz svih krajeva ruskog carstva. Inače, bivši ambasador Kišnjeva u Rumuniji, Mihai Gribinća, upozorio je da sadašnja republika, mnogo više podeljena sa politickog, administrativnog, etničkog, jezičkog i verskog gledišta, nije više rumunska pokrajina iz medjuratnog perioda. Najgora posledica nakon pola veka okupacije je ta što, iako je Republika Moldavija napustila Sovjetski Savez, po mentalitetu Sovjetski savez nije napustio Republiku Moldaviju, zaključio je ambasador.
Prošle jeseni, kada je izabrana za predsednicu, Maja Sandu postala je ne samo prva žena šef države Republke Moldavije, več i predsednica najsiromašnije države u Evropi. Ona i njena vlada preuzeli su administraciju preplavljenu korupcijom i politikom bivšeg predsednika Igora Dodona. Najvažniji saveznici nove predsednice ostaju gradjani Republike Moldavije, Evropska unija i, kao uvek Rumunija.
