Zdravlje – glavna briga Rumuna 7.12.2021
Barometar javnog zdravlja je instrument pomoću kog se vrši godišnja procena i analiza koja meri percepcije, stavove i vizije u vezi sa politikom javnog zdravlja Rumunije u širem kontekstu pandemije, ali nije usmerena samo na nju. Njegovo drugo izdanje pokrenuli su u ponedeljak Institut za političke nauke i međunarodne odnose Rumunske akademije (ISPRI) i Centar za sociološka istraživanja LARICS, u partnerstvu sa Rumunskom asocijacijom međunarodnih proizvođača lekova (ARPIM). Glavni zaključak je: zdravlje je glavna briga Rumuna.
Corina Cristea, 07.12.2021, 17:58
Barometar javnog zdravlja je instrument pomoću kog se vrši godišnja procena i analiza koja meri percepcije, stavove i vizije u vezi sa politikom javnog zdravlja Rumunije u širem kontekstu pandemije, ali nije usmerena samo na nju. Njegovo drugo izdanje pokrenuli su u ponedeljak Institut za političke nauke i međunarodne odnose Rumunske akademije (ISPRI) i Centar za sociološka istraživanja LARICS, u partnerstvu sa Rumunskom asocijacijom međunarodnih proizvođača lekova (ARPIM). Glavni zaključak je: zdravlje je glavna briga Rumuna.
Epidemija koronavirusa ostavila je snažan trag na percepciju stanovništva o ranjivosti rumunskog zdravstvenog sistema. Ovo je jedan od glavnih razloga zašto primećujemo veliki interes stanovništva 64,3% za javno zdravlje“, objasnio je Dan Dungaćiu, direktor Instituta za političke nauke i medjunarodne odnose Rumunske akademije (ISPRI):,,Nalazimo se u situaciji u kojoj stari problemi medicinskog sistema više nisu fundamentalni. Odnosno, zabrinutosti koje uzrokuju ponašanje, birokratija, ideja da je dobro jeftino, te stvari nisu više validne za percepciju javnosti. Javnost želi više. Nije više zadovoljena samo dobrim ponašanjem i negom lekara, smanjenom birokratijom, možda se nešto promenilo u bolnicama i atmosfera izgleda drugačije nego pre 10-15-20 godina. I šta nam ovo govori– skupi, bolji lekovi i bolji tretmani — znači da imamo posla sa drugačijom populacijom koju ovaj zdravstveni sistem treba da zadovolji.”
Ideja Želim zemlju kao u inostranstvu“ veoma je prisutna u rumunskom društvu, kaže Dan Dungaćiu — u Rumuniji je rođena srednja klasa koja želi da ima zdravstveni sistem visokih performansi na evropskom nivou. Zato donosioci odluka, u partnerstvu sa svim relevantnim akterima, moraju dati prioritet dugoročnim ulaganjima i u farmaceutsku i u zdravstvenu industriju i da prepoznaju jasnu vezu između zdravlja, privrede i blagostanja stanovništva, navodi direktor Instituta za političke nauke i medjunarodne odnose Rumunske akademije.
Prvi put primećujemo da se najveće nezadovoljstvo Rumuna odnosi upravo na poglavlja o pristupu inovativnim tretmanima, skriningu i zdravstvenom osiguranju, kažu iz ARPIM-a. Podaci takođe pokazuju da 80% Rumuna smatra da nema korist od inovativnih lekova u istoj meri kao ostali Evropljani. Što se tiče novih terapija, ćelijske i genske terapije, manje od polovine ispitanika kaže da bi bilo spremno da uzima te lekove, dok nešto više od četvrtine ispitanika bi ih koristilo, u slučaju da nemaju drugi izbor .
U poređenju sa situacijom koju je prikazao prethodni Barometar, postoji porast na 60% onih koji idu na konsultacije kod lekara, a skoro 40% Rumuna je izjavilo da su oni ili članovi njihovih porodica koristili usluge online ili telefonske konsultacije sa porodičnim lekarom od početka pandemije. Istraživanje takođe ukazuju da je u vreme prikupljanja podataka izmedju 1. i 19. novembra 67% Rumuna imalo pozitivno mišljenje o vakcinaciji, rekavši da će se vakcinisati u narednom periodu, da su počeli sa vakcinacijom ili da su potpuno vakcinisan.
