Hoće li se inflacija smiriti? (15.12.2021)

Prirodni gas i jestivo ulje postali su najskuplji u Rumuniji u poslednjih godinu dana, dok je jedino smanjenje zabeleženo u uslugama vazdušnog saobraćaja – pokazuju podaci koje je prvog dana ove nedelje objavio Nacionalni institut za statistiku. Cene gasa porasle su za skoro 50 odsto, jestivog ulja za više od 28% i goriva za više od 25%. Cena krompira, jedna od osnovnih namirnica, posebno za ljude sa niskim materijalnim mogućnostima, takođe je porasla za više od 22%. Nacionalni institut za statistiku saopštio je i da je struja poskupela za više od 8%. Rumuni su iz džepa izvukli i više novca za vodu, kanalizaciju i poštanske usluge. Sve u svemu, godišnja stopa inflacije pala je na samo 7,8% u novembru sa 7,9% u oktobru. Statističari Evrostata su jesenas isticali da je Rumunija među zemljama Evropske unije sa najvećom inflacijom, a jedina uteha je, možda, to što su druge države koje su zauzele prva tri mesta lidera. Prema poslednjem izveštaju o inflaciji koji je pripremila Narodna banka Rumunije, godišnja stopa inflacije se procenjuje na 7,5% u decembru, a očekuje se da će se ublažiti na 5,9% tek krajem sledeće godine. Sadašnji rast cena je trenutna pojava, izazvana činjenicom da je inflacija pala u prvoj godini pandemije, kada privreda nije radila, a sada, kada se ponovo pokrene, ima mnogo novca na tržištu – kaže predsednik Konkurencijskog saveta, Bogdan Kiricoju. On procenjuje da će se cene prirodnog gasa, na primer, vratiti na nivo pre pandemije. S druge strane, smanjenje cena energenata neće biti tako veliko, s obzirom na posledice prelaska na zelenu energiju. Bogdan Kiricoju: Ne vidim smisao ni u ograničavanju cena na srednji rok, niti u naplaćivanju dodatnih naknada. Potrebne su samo jednokratne intervencije na nekim tržištima. Složio sam se sa doplatom za energiju, na primer. Kada postoji problem na određenom tržištu i kada je pomoć u pitanju, pomoć mora biti usmerena na ljude koji su ranjiviji. Ako ostanemo na našem starom sistemu, gde želimo da uzimamo novac od svih i dajemo novac svima, to je veoma neefikasan sistem, nema smisla. Inače, svi građani osete poskupljenje iz meseca u mesec.

Corina Cristea, 15.12.2021, 17:30

Prirodni gas i jestivo ulje postali su najskuplji u Rumuniji u poslednjih godinu dana, dok je jedino smanjenje zabeleženo u uslugama vazdušnog saobraćaja – pokazuju podaci koje je prvog dana ove nedelje objavio Nacionalni institut za statistiku. Cene gasa porasle su za skoro 50 odsto, jestivog ulja za više od 28% i goriva za više od 25%. Cena krompira, jedna od osnovnih namirnica, posebno za ljude sa niskim materijalnim mogućnostima, takođe je porasla za više od 22%. Nacionalni institut za statistiku saopštio je i da je struja poskupela za više od 8%. Rumuni su iz džepa izvukli i više novca za vodu, kanalizaciju i poštanske usluge. Sve u svemu, godišnja stopa inflacije pala je na samo 7,8% u novembru sa 7,9% u oktobru. Statističari Evrostata su jesenas isticali da je Rumunija među zemljama Evropske unije sa najvećom inflacijom, a jedina uteha je, možda, to što su druge države koje su zauzele prva tri mesta lidera. Prema poslednjem izveštaju o inflaciji koji je pripremila Narodna banka Rumunije, godišnja stopa inflacije se procenjuje na 7,5% u decembru, a očekuje se da će se ublažiti na 5,9% tek krajem sledeće godine. Sadašnji rast cena je trenutna pojava, izazvana činjenicom da je inflacija pala u prvoj godini pandemije, kada privreda nije radila, a sada, kada se ponovo pokrene, ima mnogo novca na tržištu – kaže predsednik Konkurencijskog saveta, Bogdan Kiricoju. On procenjuje da će se cene prirodnog gasa, na primer, vratiti na nivo pre pandemije. S druge strane, smanjenje cena energenata neće biti tako veliko, s obzirom na posledice prelaska na zelenu energiju. Bogdan Kiricoju: Ne vidim smisao ni u ograničavanju cena na srednji rok, niti u naplaćivanju dodatnih naknada. Potrebne su samo jednokratne intervencije na nekim tržištima. Složio sam se sa doplatom za energiju, na primer. Kada postoji problem na određenom tržištu i kada je pomoć u pitanju, pomoć mora biti usmerena na ljude koji su ranjiviji. Ako ostanemo na našem starom sistemu, gde želimo da uzimamo novac od svih i dajemo novac svima, to je veoma neefikasan sistem, nema smisla. Inače, svi građani osete poskupljenje iz meseca u mesec.