Odluke u vezi sa ciljevima iz Nacionalnog plana oporavka i rezilijencije

Rumunija bi od Evropske unije, do 2026. godine, putem Nacionalnog programa oporavka i rezilijencije, odobrenog ove jeseni, u Briselu, dobila nešto više od 29 milijardi evra. Novac će, u vidu grantova i kredita, ići za investicije i reforme, koje pokrivaju šest stubova. Reč je o zelenoj tranziciji; digitalna transformacija; pametan, održiv i inkluzivan rast; socijalna i teritorijalna kohezija; zdravstvena, ekonomska, socijalna i institucionalna otpornost; politike za novu generaciju. Do sada je Evropska komisija prenela Bukureštu 1,8 milijardi evra predfinansiranja, što je ekvivalentno 13% od ukupno dodeljenih grantova. Međutim, dalji pristup novcu je usko povezan sa određenim ciljevima i prekretnicama. A da bi ih ispunila, tačnije planirane za 2021. godinu, vlada je u četvrtak usvojila niz projekata. Jedan od njih je smanjenje broja dece koja napušta školu. Sa 543 miliona evra bespovratnih sredstava, rumunska vlada ima za cilj da, do 2030. godine, smanji napuštanje škole na 9 odsto. Trenutno 15,6% dece u urbanim sredinama i 26% u ruralnim sredinama napušta školu. Početkom sledeće godine, kroz Nacionalni program za smanjenje napuštanja škole biće odabrano najmanje 2.500 škola, koje imaju najveći rizik od napuštanja škole od kojih će svaka dobiti do 200.000 evra za organizovanje, obrazovnih i slobodnih aktivnosti za učenike, objasnio je Sorin Kampeanu, ministar obrazovanja: Deca iz ovih škola mogu da učestvuju u kampovima, mogu da učestvuju na svim vrstama događaja koji će biti kvalifikovani za ovaj projekat. Reč je o kupovini sportske opreme, informatičke opreme, pa čak i odevnih predmeta. Reč je i o finansiranju školskih medijacionih aktivnosti, radi se o finansiranju dodatnih aktivnosti psiho-pedagoške pomoći, neophodnih nakon ovog perioda, posebno u ovim sredinama u kojima imamo posla sa ugroženim zajednicama, u kojima imamo decu sa posebnim potrebama’’. Vlada je usvojila i odluku o razvoju železničke infrastrukture, koja ima za cilj povećanje železničkog saobraćaja za 25 odsto do 2026. godine i poboljšanje uslova za putnike.

Corina Cristea, 31.12.2021, 11:45

Rumunija bi od Evropske unije, do 2026. godine, putem Nacionalnog programa oporavka i rezilijencije, odobrenog ove jeseni, u Briselu, dobila nešto više od 29 milijardi evra. Novac će, u vidu grantova i kredita, ići za investicije i reforme, koje pokrivaju šest stubova. Reč je o zelenoj tranziciji; digitalna transformacija; pametan, održiv i inkluzivan rast; socijalna i teritorijalna kohezija; zdravstvena, ekonomska, socijalna i institucionalna otpornost; politike za novu generaciju. Do sada je Evropska komisija prenela Bukureštu 1,8 milijardi evra predfinansiranja, što je ekvivalentno 13% od ukupno dodeljenih grantova. Međutim, dalji pristup novcu je usko povezan sa određenim ciljevima i prekretnicama. A da bi ih ispunila, tačnije planirane za 2021. godinu, vlada je u četvrtak usvojila niz projekata. Jedan od njih je smanjenje broja dece koja napušta školu. Sa 543 miliona evra bespovratnih sredstava, rumunska vlada ima za cilj da, do 2030. godine, smanji napuštanje škole na 9 odsto. Trenutno 15,6% dece u urbanim sredinama i 26% u ruralnim sredinama napušta školu. Početkom sledeće godine, kroz Nacionalni program za smanjenje napuštanja škole biće odabrano najmanje 2.500 škola, koje imaju najveći rizik od napuštanja škole od kojih će svaka dobiti do 200.000 evra za organizovanje, obrazovnih i slobodnih aktivnosti za učenike, objasnio je Sorin Kampeanu, ministar obrazovanja: Deca iz ovih škola mogu da učestvuju u kampovima, mogu da učestvuju na svim vrstama događaja koji će biti kvalifikovani za ovaj projekat. Reč je o kupovini sportske opreme, informatičke opreme, pa čak i odevnih predmeta. Reč je i o finansiranju školskih medijacionih aktivnosti, radi se o finansiranju dodatnih aktivnosti psiho-pedagoške pomoći, neophodnih nakon ovog perioda, posebno u ovim sredinama u kojima imamo posla sa ugroženim zajednicama, u kojima imamo decu sa posebnim potrebama’’. Vlada je usvojila i odluku o razvoju železničke infrastrukture, koja ima za cilj povećanje železničkog saobraćaja za 25 odsto do 2026. godine i poboljšanje uslova za putnike.