Političke konsultacije u Bukureštu 18.03.2022
Od početka ruske vojne invazije na Ukrajinu, visoki zvaničnici dolaze u Bukurešt, većinom iz Evrope : predsednici ili potpredsednici država, premijeri, ministri, komesari iz Brisela ili lideri NATO-a. Rumunija, kao sused Ukrajine, od 24. februara je postala utočište za stotine hiljada izbeglica. Naša zemlja je i članica NATO-a na istočnom krilu Alijanse, najizloženije u ovom periodu aktuelnim bezbednosnim izazovima, za koje saveznici pokušavaju da pronađu odgovarajući odgovor. S tim u vezi, na bilateralnom nivou, vodile su se diskusije, u četvrtak, između predsednika Rumunije i Estonije, Klausa Johanisa i Alara Karisa, o intenziviranju odbrambenih akcija NATO-a.
Roxana Vasile, 18.03.2022, 13:19
Od početka ruske vojne invazije na Ukrajinu, visoki zvaničnici dolaze u Bukurešt, većinom iz Evrope : predsednici ili potpredsednici država, premijeri, ministri, komesari iz Brisela ili lideri NATO-a. Rumunija, kao sused Ukrajine, od 24. februara je postala utočište za stotine hiljada izbeglica. Naša zemlja je i članica NATO-a na istočnom krilu Alijanse, najizloženije u ovom periodu aktuelnim bezbednosnim izazovima, za koje saveznici pokušavaju da pronađu odgovarajući odgovor. S tim u vezi, na bilateralnom nivou, vodile su se diskusije, u četvrtak, između predsednika Rumunije i Estonije, Klausa Johanisa i Alara Karisa, o intenziviranju odbrambenih akcija NATO-a.
Dvojica zvaničnika složili su se da je potrebno prilagoditi vojno prisustvo u regionu, a NATO mora imati vojne kapacitete kako bi svaka šansa Rusije za napredovanje prema istočnom krilu bila onemogućena. Klaus Johanis: ,,Hitno nam je potrebna suštinska i uravnotežena konsolidacija celog istočnog krila, napredno, ujedinjeno i pojačano prisustvo. Zbog toga Rumunija radi na daljem povećanju savezničkog vojnog prisustva u našoj zemlji“. Klaus Johanis je najavio da će Rumunija od sledeće godine nastaviti učešće u misiji vazdušne policije NATO-a u baltičkom području, u pokušaju da ojača savezničku kolektivnu odbranu.
Sa svoje strane, o potrebi smanjenja zavisnosti od ruskih energetskih resursa govorio je i predsednik Estonije Alar Karis. Ova tema se našla i u razgovorima koje je predsednik Rumunije, takođe u četvrtak, ima sa premijerom Španije Pedrom Sančezom. Osiguravanje energetske bezbednosti Evropske unije je od sve većeg strateškog značaja u trenutnom kontekstu rata u Ukrajini, izjavio je Klaus Johanis: Rumunija je voljna da obezbedi sopstvenu energetsku infrastrukturu za diversifikaciju snabdevanja prirodnim gasom iz više izvora.“
Nismo se dobro oporavili ni od krize koju je izazvala pandemija Kovid-19, a ušli smo u novu, izjavio je premijer Sančez, koji je napomenuo da je neophodno da se donesu odluke na evropskom nivou o evoluciji cene struje i prirodnog gasa.
Pedro Sančez je, takođe u Bukureštu, razgovarao sa premijerom Rumunije Nikolajom Čiukom o višedimenzionalnom uticaju krize u Ukrajini, posebno na stabilnost, izbeglice i energiju. Dvojica zvaničnika su izrazili interesovanje za brzo organizovanje prvog zajedničkog sastanka dve vlade, rumunske i španske.
