Podrška rumunskoj ekonomiji (15.4.2022)

Kao deo globalne ekonomije, privreda Rumunije prolazi kroz težak period, generisan, između ostalog, rusko-ukrajinskim sukobom. Vlada u Bukureštu usvojila je u četvrtak prve mere za podršku privredi, posebno usmerene na građevinski sektor. Za povećanje cena građevinskog materijala, ali i za povećanje cena rada biće izdvojeno 1,77 milijardi leja. Prema statističkim podacima za januar, građevinski sektor učestvuje sa 6,6% u bruto domaćem proizvodu Rumunije. Premijer Nikolaje Čuka rekao je da su linije finansiranja već identifikovane.: Potrebno je da ovaj sektor da ubuduće zadrži i preuzme odgovornost za ostale projekte, jer u Nacionalnom programu za oporavak i rezilijenciju imamo obuhvaćen širok spektar projekata koje treba da završimo. Praktično, u celom setu mera postoje dve suštinske komponente koje imaju samo jedan rezultat: ulažemo u privredu, zadržavamo radna mesta i uspevamo da ispunimo naše ciljeve razvoja Rumunije za koje smo preuzeli odgovornostˮ. Naime, ministar razvoja Čeke Atila je izjavio da postoji rizik od blokiranja određenih ugovora, pa čak i od bankrota nekih preduzetnika. On je predstavio neke primere povećanja cena u građevinskoj oblasti. Metal je od januara do marta 2022. poskupeo 70%, cement – 20%. Radna snaga je takođe porasla poslednjih meseci. Isto tako struja, dizel, bitumen, gvožđe, drvo, cigla, sve raste u poslednjih godinu dana“, rekao je ministar razvoja. Čeke Atila je precizirao situacije u kojima će se primenjivati mera podrške građevinskom sektoru. Trak: To će se odnositi i na ugovore koji su bili u postupku nabavke u vreme donošenja Vladine uredbe 15 krajem avgusta prošle godine. Dogovaraće se i ugovori čije su javne nabavke u toku, a ponude još nisu podnete. To će se odnositi i na tekuće ugovore koji nemaju klauzulu prilagođavanja, kao i na one koji imaju klauzulu prilagođavanja shodno Vladinoj uredbi 15. od prošle godine, ali ova nova klauzula regulisana danas usvojenom Uredbom o vanrednim situacijama bolje pokriva realnost tržišta. S druge strane, vlada je u četvrtak dala zeleno svetlo za rehabilitaciju železničke infrastrukture u luci Konstanca (jugoistok), koja ima za cilj da olakša preuzimanje dodatnih teretnih tokova i razvoj multimodalnog saobraćaja. Za železničku infrastrukturu biće izdvojeno 200 miliona leja iz Budžetskog rezervnog fonda koji je na raspolaganju Vladi. Prema rečima ministra saobraćaja Sorina Grindeanua, ova mera će nastaviti da obezbeđuje tempo i kapacitet svih transportnih aktivnosti u luci.

Leyla Cheamil, 15.04.2022, 10:37

Kao deo globalne ekonomije, privreda Rumunije prolazi kroz težak period, generisan, između ostalog, rusko-ukrajinskim sukobom. Vlada u Bukureštu usvojila je u četvrtak prve mere za podršku privredi, posebno usmerene na građevinski sektor. Za povećanje cena građevinskog materijala, ali i za povećanje cena rada biće izdvojeno 1,77 milijardi leja. Prema statističkim podacima za januar, građevinski sektor učestvuje sa 6,6% u bruto domaćem proizvodu Rumunije. Premijer Nikolaje Čuka rekao je da su linije finansiranja već identifikovane.: Potrebno je da ovaj sektor da ubuduće zadrži i preuzme odgovornost za ostale projekte, jer u Nacionalnom programu za oporavak i rezilijenciju imamo obuhvaćen širok spektar projekata koje treba da završimo. Praktično, u celom setu mera postoje dve suštinske komponente koje imaju samo jedan rezultat: ulažemo u privredu, zadržavamo radna mesta i uspevamo da ispunimo naše ciljeve razvoja Rumunije za koje smo preuzeli odgovornostˮ. Naime, ministar razvoja Čeke Atila je izjavio da postoji rizik od blokiranja određenih ugovora, pa čak i od bankrota nekih preduzetnika. On je predstavio neke primere povećanja cena u građevinskoj oblasti. Metal je od januara do marta 2022. poskupeo 70%, cement – 20%. Radna snaga je takođe porasla poslednjih meseci. Isto tako struja, dizel, bitumen, gvožđe, drvo, cigla, sve raste u poslednjih godinu dana“, rekao je ministar razvoja. Čeke Atila je precizirao situacije u kojima će se primenjivati mera podrške građevinskom sektoru. Trak: To će se odnositi i na ugovore koji su bili u postupku nabavke u vreme donošenja Vladine uredbe 15 krajem avgusta prošle godine. Dogovaraće se i ugovori čije su javne nabavke u toku, a ponude još nisu podnete. To će se odnositi i na tekuće ugovore koji nemaju klauzulu prilagođavanja, kao i na one koji imaju klauzulu prilagođavanja shodno Vladinoj uredbi 15. od prošle godine, ali ova nova klauzula regulisana danas usvojenom Uredbom o vanrednim situacijama bolje pokriva realnost tržišta. S druge strane, vlada je u četvrtak dala zeleno svetlo za rehabilitaciju železničke infrastrukture u luci Konstanca (jugoistok), koja ima za cilj da olakša preuzimanje dodatnih teretnih tokova i razvoj multimodalnog saobraćaja. Za železničku infrastrukturu biće izdvojeno 200 miliona leja iz Budžetskog rezervnog fonda koji je na raspolaganju Vladi. Prema rečima ministra saobraćaja Sorina Grindeanua, ova mera će nastaviti da obezbeđuje tempo i kapacitet svih transportnih aktivnosti u luci.