Između stagflacije i privrednog rasta (18.5.2022)
U kontekstu pesimističkih prognoza Narodne banke Rumunije, ali i ekonomskog izveštaja Evropske komisije, u kojem se ocenjuje da će Centralna i Istočna Evropa ove godine imati veću inflaciju od ostatka Unije, ekonomska situacija Rumunije je sve zabrinjavajuća. Prema prognozama Brisela, nakon snažnog rasta od 5,9% u 2021. godini, očekuje se da će rumunska ekonomija usporiti na 2,6% ove godine, pošto visoka inflacija nagriza raspoloživi prihod, a agresivni rat Rusije protiv Ukrajine utiče na lance snabdevanja i na investicije. Za narednu godinu Evropska komisija predviđa blago ubrzanje privrednog rasta, do 3,6% uz mogući pad inflacije. Očekuje se da će nezaposlenost ostati na nivou od oko 5,5%, dok će cene ove godine dostići vrhunac, koji će postepeno opadati sledeće godine. S druge strane, javni deficit će ove godine dostići 7,5% bruto društvenog proizvoda, a 2023. godine će pasti na 6,3%. Prema evropskim zvaničnicima, inflacija će ove godine u Rumuniji biti od 8,9% u odnosu na 2021. godinu (4,1%), a za 2023. predviđa se smanjenje do 5,1%. Narodna banka takođe potvrđuje trend rasta inflacije i procenjuje da se ona neće vratiti na vrednosti ispod 10% do druge polovine sledeće godine. S druge strane, Nacionalni institut za statistiku je saopštio da je u prvom kvartalu ove godine privredni rast bio preko pet odsto u odnosu na prethodna tri meseca i 6,5% u odnosu na prvi kvartal prošle godine. Međutim, savetnik guvernera Narodne banke Rumunije, Lučijan Kroitoru, smatra da je moguće da će u Rumuniji u narednom periodu biti registrovana stagflacija. To je opasnija ekonomska pojava od produžene inflacije, jer se tome dodaje ekonomska stagnacija – objasnio je Lučijan Kroitoru: Prvi deo reči potiče od stagnacije. Stagnacija ne znači recesija, to može biti povećanje na niskim nivoima, 1,5 – 2,5% u odnosu na ono na šta smo navikli u Rumuniji. Dakle, po mom mišljenju, ovo je vrlo moguće. S jedne strane, kratkoročna inflacija stimuliše proizvodnju, podstiče čak rast budžetskih prihoda, ali pazite, ona je iz cikličnog dela, odnosno inflacija, nije strukturna, neće opstati, kao što rat može da prouzrokuje mnogo izazova, to je nepredvidivo, nemamo prognoze o tome kako može da se razvije sukob gde je uključeno mnogo faktora. Ali, kako je rekao Hemingvej, inflacija i rat su uvek lek za beskrupuloznu politiku. Ako rumunska privreda bude u stagnaciji, cene i nezaposlenost će rasti, potrošnja će se smanjiti, život će poskupeti, a ekonomske poteškoće će se pogoršati.
Mihai Pelin, 18.05.2022, 13:19
U kontekstu pesimističkih prognoza Narodne banke Rumunije, ali i ekonomskog izveštaja Evropske komisije, u kojem se ocenjuje da će Centralna i Istočna Evropa ove godine imati veću inflaciju od ostatka Unije, ekonomska situacija Rumunije je sve zabrinjavajuća. Prema prognozama Brisela, nakon snažnog rasta od 5,9% u 2021. godini, očekuje se da će rumunska ekonomija usporiti na 2,6% ove godine, pošto visoka inflacija nagriza raspoloživi prihod, a agresivni rat Rusije protiv Ukrajine utiče na lance snabdevanja i na investicije. Za narednu godinu Evropska komisija predviđa blago ubrzanje privrednog rasta, do 3,6% uz mogući pad inflacije. Očekuje se da će nezaposlenost ostati na nivou od oko 5,5%, dok će cene ove godine dostići vrhunac, koji će postepeno opadati sledeće godine. S druge strane, javni deficit će ove godine dostići 7,5% bruto društvenog proizvoda, a 2023. godine će pasti na 6,3%. Prema evropskim zvaničnicima, inflacija će ove godine u Rumuniji biti od 8,9% u odnosu na 2021. godinu (4,1%), a za 2023. predviđa se smanjenje do 5,1%. Narodna banka takođe potvrđuje trend rasta inflacije i procenjuje da se ona neće vratiti na vrednosti ispod 10% do druge polovine sledeće godine. S druge strane, Nacionalni institut za statistiku je saopštio da je u prvom kvartalu ove godine privredni rast bio preko pet odsto u odnosu na prethodna tri meseca i 6,5% u odnosu na prvi kvartal prošle godine. Međutim, savetnik guvernera Narodne banke Rumunije, Lučijan Kroitoru, smatra da je moguće da će u Rumuniji u narednom periodu biti registrovana stagflacija. To je opasnija ekonomska pojava od produžene inflacije, jer se tome dodaje ekonomska stagnacija – objasnio je Lučijan Kroitoru: Prvi deo reči potiče od stagnacije. Stagnacija ne znači recesija, to može biti povećanje na niskim nivoima, 1,5 – 2,5% u odnosu na ono na šta smo navikli u Rumuniji. Dakle, po mom mišljenju, ovo je vrlo moguće. S jedne strane, kratkoročna inflacija stimuliše proizvodnju, podstiče čak rast budžetskih prihoda, ali pazite, ona je iz cikličnog dela, odnosno inflacija, nije strukturna, neće opstati, kao što rat može da prouzrokuje mnogo izazova, to je nepredvidivo, nemamo prognoze o tome kako može da se razvije sukob gde je uključeno mnogo faktora. Ali, kako je rekao Hemingvej, inflacija i rat su uvek lek za beskrupuloznu politiku. Ako rumunska privreda bude u stagnaciji, cene i nezaposlenost će rasti, potrošnja će se smanjiti, život će poskupeti, a ekonomske poteškoće će se pogoršati.
