Mere za primenu međunarodnih sankcija (10.06.2022)
Ne treba zanemariti uticaj međunarodnih sankcija koje su uvedene kompanijama koje kontrolišu ruski subjekti zbog sukoba u Ukrajini na nacionalnu ekonomiju. Zaštita rumunskih građana zaposlenih u ovim kompanijama je prioritet rumunske vlade – kazao je u četvrtak u saopštenju ministar ekonomije, Florin Spataru. Rumunija treba da se prilagodi i preduzme mere što je pre moguće kako bi izbegla lančane krize, dodao je ministar. Njegova reakcija dolazi u kontekstu u kojem je vlada usvojila hitnu uredbu, prema kojoj će rumunske kompanije pod kontrolom ruskih subjekata pod sankcijama moći da nastave svoju aktivnost bez blokiranja računa, ali samo ako potpadaju pod sistem državnog nadzora. Svrha je dvostruka: uvođenje garancija kako bi se osiguralo da režim sankcija Evropske unije neće biti oštećen, istovremeno sa zaštitom rumunskih kompanija i tržišta rada. Konkretno, kompanija koja je pod sankcijama uputiće zahtev Ministarstvu ekonomije, koje će proveriti da li kompanija ispunjava uslove poslovanja. Ako će zahtev biti odobren, onda se imenuje predstavnik ministarstva koji će biti stalni nadzornik, a sredstva i ekonomski resursi preduzeća biće deblokirani. Za to vreme, supervizor će moći da učestvuje, kao posmatrač, na sednicama Skupštine akcionara, Upravnog odbora i drugim sednicama koje se odnose na upravljanje kompanijom; imaće pristup svim lokacijama na kojima posluje, kao i svim dokumentima koje dobija pravno lice. Nadzornik će obavestiti ministarstvo kada postoje sumnje o nepoštovanju sankcija. Ako se ove sumnje potvrde, kompaniji se uskraćuje pravo na rad i ponovo je podložna ograničenjima. Hitna uredba Vlade usvojena je istog dana kada su se predstavnici oko 2.600 zaposlenih u TMK-ARTROM-u iz Slatine (jug) i Rešice (jugozapad), proizvođača valjanih cevi, koji posluju sa ruskim kapitalom, dpošli u Bukurešt da bi protestvovali ispred sedišta Vlade. Bili su nezadovoljni kašnjenjem u isplati plata i bojali su se da bi mogli izgubiti radna mesta. Sada mogu da odahnu! Kao oni, i svi Rumuni koji rade u kompanijama sa ruskim kapitalom. Prema rečima ministra Florina Spatarua, ovakvih preduzeća ima najviše u metalurškoj industriji, u kojoj je zaposleno oko 22.000 ljudi, a u automobilskoj industriji se procenjuje da može biti pogođeno 5.000 radnih mesta, od oko 200.000.
Roxana Vasile, 10.06.2022, 15:09
Ne treba zanemariti uticaj međunarodnih sankcija koje su uvedene kompanijama koje kontrolišu ruski subjekti zbog sukoba u Ukrajini na nacionalnu ekonomiju. Zaštita rumunskih građana zaposlenih u ovim kompanijama je prioritet rumunske vlade – kazao je u četvrtak u saopštenju ministar ekonomije, Florin Spataru. Rumunija treba da se prilagodi i preduzme mere što je pre moguće kako bi izbegla lančane krize, dodao je ministar. Njegova reakcija dolazi u kontekstu u kojem je vlada usvojila hitnu uredbu, prema kojoj će rumunske kompanije pod kontrolom ruskih subjekata pod sankcijama moći da nastave svoju aktivnost bez blokiranja računa, ali samo ako potpadaju pod sistem državnog nadzora. Svrha je dvostruka: uvođenje garancija kako bi se osiguralo da režim sankcija Evropske unije neće biti oštećen, istovremeno sa zaštitom rumunskih kompanija i tržišta rada. Konkretno, kompanija koja je pod sankcijama uputiće zahtev Ministarstvu ekonomije, koje će proveriti da li kompanija ispunjava uslove poslovanja. Ako će zahtev biti odobren, onda se imenuje predstavnik ministarstva koji će biti stalni nadzornik, a sredstva i ekonomski resursi preduzeća biće deblokirani. Za to vreme, supervizor će moći da učestvuje, kao posmatrač, na sednicama Skupštine akcionara, Upravnog odbora i drugim sednicama koje se odnose na upravljanje kompanijom; imaće pristup svim lokacijama na kojima posluje, kao i svim dokumentima koje dobija pravno lice. Nadzornik će obavestiti ministarstvo kada postoje sumnje o nepoštovanju sankcija. Ako se ove sumnje potvrde, kompaniji se uskraćuje pravo na rad i ponovo je podložna ograničenjima. Hitna uredba Vlade usvojena je istog dana kada su se predstavnici oko 2.600 zaposlenih u TMK-ARTROM-u iz Slatine (jug) i Rešice (jugozapad), proizvođača valjanih cevi, koji posluju sa ruskim kapitalom, dpošli u Bukurešt da bi protestvovali ispred sedišta Vlade. Bili su nezadovoljni kašnjenjem u isplati plata i bojali su se da bi mogli izgubiti radna mesta. Sada mogu da odahnu! Kao oni, i svi Rumuni koji rade u kompanijama sa ruskim kapitalom. Prema rečima ministra Florina Spatarua, ovakvih preduzeća ima najviše u metalurškoj industriji, u kojoj je zaposleno oko 22.000 ljudi, a u automobilskoj industriji se procenjuje da može biti pogođeno 5.000 radnih mesta, od oko 200.000.
