Narodna Banka Rumunije o inflaciji
Narodna Banka Rumunije odlučila je da poveća za jedan procentni poen, do 4,75%, kamatnu stopu monetarne politike, u želji da zadrži čvrstu kontrolu nad likvidnošću na tržištu novca i kako bi održala trenutni nivo minimalnih obaveznih rezervi za pasivnosti u lejima i u valuti za kreditne institucije. Analitičari nisu očekivali ovaj potez centralne banke, a neki su predviđali manji rast ključnih kamatnih stopa, jer su one na početku godine bile ispod 2%.
Mihai Pelin, 07.07.2022, 11:46
Narodna Banka Rumunije odlučila je da poveća za jedan procentni poen, do 4,75%, kamatnu stopu monetarne politike, u želji da zadrži čvrstu kontrolu nad likvidnošću na tržištu novca i kako bi održala trenutni nivo minimalnih obaveznih rezervi za pasivnosti u lejima i u valuti za kreditne institucije. Analitičari nisu očekivali ovaj potez centralne banke, a neki su predviđali manji rast ključnih kamatnih stopa, jer su one na početku godine bile ispod 2%.
Guverner Mugur Isaresku je obećao da će Narodna Banka Rumunije koristiti sve raspoložive instrumente da zadrži likvidnost. On je objasnio da će inflacija nastaviti da raste do sredine ovog tromesečja, ali sporijim tempom. Ovo premašuje prognoze stručnjaka, uglavnom zbog poskupljenja koja su bila viša od očekivanih.
Mugur Isaresku: Odrednica za ovo pogoršanje inflacije u bliskoj budućnosti su veće predviđene dinamike cena goriva, prirodnog gasa i električne energije, čak i u kontekstu primene šema podrške, i ispoljavanje bazičnih efekata, kao što su cene prerađene hrane, uglavnom pod uticajem rasta kotacija sirove nafte, energenata i poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, na osnovu rata u Ukrajini i povezanih sankcija. Dodatni inflacijski efekti se očekuju u segmentu regulisanih cena, uključujući kao posledicu i povećanje železničkih karata, kao i u segmentu duvanskih proizvoda, zbog povećanja specifične akcize“.
U ovim uslovima, Narodna Banka Rumunije je podigla ključne kamatne stope, u pokušaju da obuzda rast cena. Mugur Isaresku je objasnio da, u trenutnom kontekstu, centralne banke moraju da pronađu ravnotežu između borbe protiv inflacije i rizika dovođenja ekonomije u recesiju. Prema njegovom mišljenju, od vitalnog značaja je da resursi, predstavljeni evropskim fondovima koji su na raspolaganju Rumuniji, budu maksimizirani, uključujući i one uslovljene sprovođenjem reformi.
Referentna kamatna stopa je veoma važna, jer je široko koristi stanovništvo, kompanije, banke i druge organizacije u celom ekonomskom sistemu. Na primer, banke ih koriste kada odobravaju kredite fizičkim licima ili kompanijama. Troškovi kredita se povećavaju ako se referentna kamatna stopa povećava, a smanjuju se ako se referentna kamatna stopa smanjuje. U Rumuniji je ključna kamatna stopa porasla i ovo je snažan udarac za one koji imaju kredite u lejima. Time su pogođeni svi oni koji su se zadužili sa promenljivom kamatom.
Ali postoje i rešenja. Stručnjaci preporučuju refinansiranje kredita i odlučivanje za kredit sa fiksnom kamatnom stopom i fiksnom ratom. S druge strane, inflacija je u maju dostigla nivo od 14,5%, a analitičari upozoravaju da će naredni period za Rumune biti pun poskupljenja proizvoda i usluga.
