Rumunija odobrava ulazak Finske i Švedske u NATO

Putin je želeo manje prisustvo NATO-a, a dobiće više — primetili su komentatori, podsećajući da je jedan od izgovora pod kojim je lider Kremlja 24. februara naredio svojim trupama da napadnu Ukrajinu bila želja prozapadnog režima u Kijevu da svoju zemlju integriše u Severoatlansku alijansu. Rezultat je da se NATO sprema da se proširi na Skandinavsko poluostrvo. Još prošle godine, kada je malo ko verovao da će Putin napasti Ukrajinu, Finska i Švedska su odbile bilo kakvo rusko mešanje u njihove suverene odluke o mogućem članstvu u NATO-u.

Bogdan Matei, 21.07.2022, 10:30

Putin je želeo manje prisustvo NATO-a, a dobiće više — primetili su komentatori, podsećajući da je jedan od izgovora pod kojim je lider Kremlja 24. februara naredio svojim trupama da napadnu Ukrajinu bila želja prozapadnog režima u Kijevu da svoju zemlju integriše u Severoatlansku alijansu. Rezultat je da se NATO sprema da se proširi na Skandinavsko poluostrvo. Još prošle godine, kada je malo ko verovao da će Putin napasti Ukrajinu, Finska i Švedska su odbile bilo kakvo rusko mešanje u njihove suverene odluke o mogućem članstvu u NATO-u.

Švedska vekovima nije vodila rat i duboko joj je stalo do svog profila kao izrazito miroljubivog međunarodnog aktera. Okupirana od strane carske imperije do 1917. godine i uključena, između 1939. i 1944. godine u rat protiv Sovjetskog Saveza, posleratna Finska je zadržala strogu neutralnost, a njeni političari su izbegavali bilo kakvu izjavu ili akciju koja bi mogla da se protumači kao antisovjetska. Zemlja je pristupila Evropskoj Uniji 1995. godine, ali se nije priključila NATO-u. Takvu vrstu finizacije“ Ukrajine želeo bi ruski predsednik, smatraju analitičari. Ali upravo je invazija na Ukrajinu naterala javno mnjenje i političku klasu dve skandinavske zemlje da pređu sa neutralnosti na atlantizam i da zatraže prijem u NATO.

Iako na odmoru, dvodomni parlament u Bukureštu sastao se u sredu na vanrednoj sednici i velikom većinom izglasao prijem Švedske i Finske u NATO. Rumunija je među prvim zemljama članicama Alijanse koje su preduzele ovaj korak. Sve poslaničke grupe su glasale za, pri čemu su predstavnici svih partija istakli da je ovo neophodan korak u aktuelnom globalnom bezbednosnom kontekstu, koji je ozbiljno pogođen ratom u Ukrajini, i dokaz evropske solidarnosti.

Trideset država članica NATO-a pokrenulo je 5. jula u Briselu proces prihvatanja pristupa Finske i Švedske. Generalni sekretar NATO-a, Jens Stoltenberg je rekao tad da je ovo zaista istorijski trenutak, a NATO sa 32 članice će biti još jači. Turska je jedina zemlja u Alijansi koja je uslovila prihvatanje pristupa obavezivanjem vlada Helsinkija i Stokholma u borbi protiv kurdskog terorizma.

Protokol potpisan u glavnom gradu Belgije dozvoljava Finskoj i Švedskoj da učestvuju na sastancima NATO-a, kao i da pristupe obaveštajnim podacima, ali im ne pruža vojnu zaštitu zbog člana 5 iz Povelje NATO-a, koji kaže da je napad na jednu od država članica napad na sve države članice. Član pet će se primenjivati tek nakon završetka procesa ratifikacije od strane parlamenata svih država članica. Ovaj proces bi mogao da potraje godinu dana, kažu stručnjaci. Od trideset država članica NATO-a, dvadeset i jedna su takođe i deo Evropske Unije. Nakon prijema Švedske i Finske, od zemalja članica Evropske Unije samo Austrija, Kipar, Irska i Malta neće biti i članice NATO-a.