Osam meseci rata u Ukrajini 25.10.2022
Nezakonita agresija Ruske Federacije, članice Saveta bezbednosti UN, na Ukrajinu je flagrantno kršenje principa i normi međunarodnog prava – ponovio je ministar spoljnih poslova Republike Rumunije, 8 meseci nakon izbijanja rata u susednoj Ukrajini. Takodje, Bogdan Auresku navodi da je ova agresija izazvala najgoru krizu od kraja Drugog svetskog rata. Posledice su višestruke, kako na regionalnom tako i na globalnom nivou, kroz negativan uticaj na bezbednost, ljudska prava, globalni održivi razvoj, kao i na energetsku, prehrambenu i finansijsku bezbednost“, ističe šef rumunske diplomatije. Od početka rata u Ukrajini – podseća ministar Auresku – Rumunija je davala i pruža humanitarnu podršku milionima izbeglica koje su prešle državne granice.
Roxana Vasile, 25.10.2022, 10:58
Nezakonita agresija Ruske Federacije, članice Saveta bezbednosti UN, na Ukrajinu je flagrantno kršenje principa i normi međunarodnog prava – ponovio je ministar spoljnih poslova Republike Rumunije, 8 meseci nakon izbijanja rata u susednoj Ukrajini. Takodje, Bogdan Auresku navodi da je ova agresija izazvala najgoru krizu od kraja Drugog svetskog rata. Posledice su višestruke, kako na regionalnom tako i na globalnom nivou, kroz negativan uticaj na bezbednost, ljudska prava, globalni održivi razvoj, kao i na energetsku, prehrambenu i finansijsku bezbednost“, ističe šef rumunske diplomatije. Od početka rata u Ukrajini – podseća ministar Auresku – Rumunija je davala i pruža humanitarnu podršku milionima izbeglica koje su prešle državne granice.
Bilans stanja koji je Ministarstvo spoljnih poslova objavilo 8 meseci nakon početka rata pokazuje da je za to vreme preko 2,6 miliona Ukrajinaca prošlo kroz Rumuniju, a preko 86.500 je odlučilo da ostane na rumunskoj teritoriji. Humanitarne mere uključivale su, između ostalog, osnivanje mobilnih kampova u županijama pograničnih područja, davanje besplatnog pristupa medicinskim uslugama, obrazovanju, javnom prevozu i tržištu rada. Rumunska vlada je konstantno reagovala i odgovarala na zahteve Kijeva i nudila, između ostalog, gorivo, lekove, hranu i vozila hitne pomoći.
Preko međunarodnog humanitarnog čvorišta u Sučavi (severoistok), koje je počelo sa radom u martu, Rumunija je omogućila 56 humanitarnih transporta iz zemalja kao što su Italija, Francuska, Bugarska, Austrija, Slovenija, Kipar, Grčka ili Nemačka. Ministarstvo spoljnih poslova takođe podseća da je Rumunija bila u velikoj meri uključena u olakšavanje transporta i tranzita ukrajinskih žitarica na međunarodna tržišta. Složene mere za proširenje tranzitnih kapaciteta, uključujući i logističke kapacitete luka Konstanca (na Crnom moru) i Galac (na Dunavu), omogućile su do sada, izvoz preko 5,2 miliona tona ukrajinskog žita, čemu se dodaje preko 5,5 miliona tona druge robe proizvedene u Ukrajini.
Na diplomatskom nivou, Bukurešt je bio aktivan deo multilateralnih napora da se osudi ruska agresija, uključujući i nezakonitu aneksiju ukrajinskih teritorija. Kao drzava koja dosledno postuje medjunarodna prava Rumunija, u tom smislu podržava stvaranje mehanizma za pozivanje odgovornih za zločin agresije počinjen u ruskom ilegalnom ratu protiv Ukrajine.
