Tromesečni izveštaj o inflaciji (15.11.2022)

Narodna banka Rumunije je u maju 2022. predvidela inflaciju od 12,5% za kraj ove godine i 6,7% za kraj sledeće godine, tako da tri meseca kasnije procene ukazuju na rastuće vrednosti, odnosno inflaciju od 13,9% za kraj godine i 7,5% za kraj 2023. Sada centralna banka ponovo je izašla sa ciframa u porastu, podižući prognozu inflacije na 16,3% za kraj ove godine i na 11,2% za kraj sledeće godine, a očekuje se da će se inflacija smanjiti na oko 4% u septembru 2024. Stopa poskupljenja je umerena iz meseca u mesec, kažu stručnjaci Narodne banke Rumunije, ali će i dalje biti značajnih razlika u odnosu na slične periode prošle godine, a smanjenje inflacije će doći pod pritiskom faktora koji su odredili rast cena. Prema tromesečnom izveštaju o inflaciji, koji je Narodna banka Rumunije objavila u ponedeljak ovaj scenario obeležen je višestrukim rizicima, od kojih su najvažniji efekti rata u Ukrajini ili evolucija cena sirovina i roba, posebno energenata i hrane. Guverner Mugur Isaresku: Što se tiče efekata rata u Ukrajini, zauzeli smo stav, kažemo, blago pozitivan, a ne optimističan. Postepeno će se resorbovati, ne vidimo masovno pogoršanje. Što se tiče cena sirovina, imamo podatke koji nam pokazuju izvesnu stabilizaciju kotacija. Vidimo blokade globalnih lanaca dodatne vrednosti u postepenom raspadanju sinkopa, epidemiološkoj situaciji – nemamo podataka koji bi potvrdili ponovnu pojavu KOVID infekcija, a kombinacija makroekonomskih politika je pozitivna. Sa vladom smo do sada imali dobru saradnju, vidimo nastavak normalizacije monetarne politike“. Mugur Isaresku je takođe precizirao da su ključna povećanja kamatnih stopa Narodne banke Rumunije bila na području centralnih banaka u regionu. Kamatne stope u Rumuniji nisu mnogo visoke u poređenju sa drugim zemljama, lej je jedna od najstabilnijih valuta u regionu, objasnio je guverner, jer da je depresijacija nacionalne valute izazvala inflatorne pritiske, poskupljenja bi bila još veća, kao što pokazuje primer Mađarske. U Rumuniji su kamatne stope postepeno rasle, Narodna banka Rumunije takođe želi da da vremena onima koji imaju kredite u lejima da se naviknu na nove nivoe kamatnih stopa i na činjenicu da je period negativnih ili veoma niskih kamatnih stopa prošao, dodao je Mugur Isaresku. Istovremeno, guverner je izrazio uverenje da će rumunska privreda sledeće godine beležiti samo usporavanje rasta, a ne tehničku recesiju – pad bruto domaćeg proizvoda dva uzastopna kvartala, ali da ta kretanja zavise, uglavnom, od sposobnosti vlade da privuče evropski novac.

Corina Cristea, 15.11.2022, 11:01

Narodna banka Rumunije je u maju 2022. predvidela inflaciju od 12,5% za kraj ove godine i 6,7% za kraj sledeće godine, tako da tri meseca kasnije procene ukazuju na rastuće vrednosti, odnosno inflaciju od 13,9% za kraj godine i 7,5% za kraj 2023. Sada centralna banka ponovo je izašla sa ciframa u porastu, podižući prognozu inflacije na 16,3% za kraj ove godine i na 11,2% za kraj sledeće godine, a očekuje se da će se inflacija smanjiti na oko 4% u septembru 2024. Stopa poskupljenja je umerena iz meseca u mesec, kažu stručnjaci Narodne banke Rumunije, ali će i dalje biti značajnih razlika u odnosu na slične periode prošle godine, a smanjenje inflacije će doći pod pritiskom faktora koji su odredili rast cena. Prema tromesečnom izveštaju o inflaciji, koji je Narodna banka Rumunije objavila u ponedeljak ovaj scenario obeležen je višestrukim rizicima, od kojih su najvažniji efekti rata u Ukrajini ili evolucija cena sirovina i roba, posebno energenata i hrane. Guverner Mugur Isaresku: Što se tiče efekata rata u Ukrajini, zauzeli smo stav, kažemo, blago pozitivan, a ne optimističan. Postepeno će se resorbovati, ne vidimo masovno pogoršanje. Što se tiče cena sirovina, imamo podatke koji nam pokazuju izvesnu stabilizaciju kotacija. Vidimo blokade globalnih lanaca dodatne vrednosti u postepenom raspadanju sinkopa, epidemiološkoj situaciji – nemamo podataka koji bi potvrdili ponovnu pojavu KOVID infekcija, a kombinacija makroekonomskih politika je pozitivna. Sa vladom smo do sada imali dobru saradnju, vidimo nastavak normalizacije monetarne politike“. Mugur Isaresku je takođe precizirao da su ključna povećanja kamatnih stopa Narodne banke Rumunije bila na području centralnih banaka u regionu. Kamatne stope u Rumuniji nisu mnogo visoke u poređenju sa drugim zemljama, lej je jedna od najstabilnijih valuta u regionu, objasnio je guverner, jer da je depresijacija nacionalne valute izazvala inflatorne pritiske, poskupljenja bi bila još veća, kao što pokazuje primer Mađarske. U Rumuniji su kamatne stope postepeno rasle, Narodna banka Rumunije takođe želi da da vremena onima koji imaju kredite u lejima da se naviknu na nove nivoe kamatnih stopa i na činjenicu da je period negativnih ili veoma niskih kamatnih stopa prošao, dodao je Mugur Isaresku. Istovremeno, guverner je izrazio uverenje da će rumunska privreda sledeće godine beležiti samo usporavanje rasta, a ne tehničku recesiju – pad bruto domaćeg proizvoda dva uzastopna kvartala, ali da ta kretanja zavise, uglavnom, od sposobnosti vlade da privuče evropski novac.