Grad Brašov-35 godina kasnije (15.11.2022)
,,Dan koji se ne zaboravlja“-naslov je knjige istoričara Marijusa Opre i Stežarela Olarua posvečena antikomunističkoj pobuni radnika grada Brašova 15. novembra 1987. godine. Iako ugušena, pobuna je uspela da uzdrma komunističku diktaturu Nikolaja Čausekua i prema oceni autora knjige, bila je uvod dve godine kasnije u decembarsku revoluciju, koja je oduvala, posle skoro pola veka, režim koji su sovjetske okupacione snage nametnule u Rumuniji posle Drugog svetskog rata. U to vreme u Moskvi poslednji sovjetski lider Mihail Gorbačov prekinuo je tradiciju policijske države, nasledjene od Lenjina i Staljina, i pokušao perestrojkom da humanizuje sistem. U Poljskoj, satelitu Moskve posle Drugog svetskog rata kao i Rumunija, radnički sindikat Solidarnost protestima i štrajkovima paralisao je komunistički režim sa pretenzijama da vlada u ime i za dobrobit radnika. Gnev radnika Brašova ispoljio se i to ne slučajno na jednoj od najvećih industrijskih platformi socijalističke republike, u sumornoj atmosferi 80-tih godina punoj svakojakih odricanja, policijskog režima i kulta ličnosti Nikolaja Čauseskua. Predsednik Asocijacije 15. novembar 1987. godine Marius Bojeriu priseća se tih momenata: ,,Tražili smo hleb, tada se hleb delio na karticama i morali smo posle posla da čekamo u redovima. Tražili smo grejanje u stanovima, gde su se deca starijih kolega smrzavala. U to vreme ja sam imao 20 godina. Tražili smo slobodu. Da bismo sve ovo imali, uzvikivali smo ,,Dole Čausesku“. Sa nadom da će nam se pridružiti stanovnici Brašova, uputili smo se ka okružnom sedištu Komunističke partije Rumunije. Zapevali smo ,,Probudite se Rumuni“ i dve godine kasnije Rumuni su se probudili. Teško je u samo nekoliko reći opisati sve što smo doživeli.“
Bogdan Matei, 15.11.2022, 11:15
,,Dan koji se ne zaboravlja“-naslov je knjige istoričara Marijusa Opre i Stežarela Olarua posvečena antikomunističkoj pobuni radnika grada Brašova 15. novembra 1987. godine. Iako ugušena, pobuna je uspela da uzdrma komunističku diktaturu Nikolaja Čausekua i prema oceni autora knjige, bila je uvod dve godine kasnije u decembarsku revoluciju, koja je oduvala, posle skoro pola veka, režim koji su sovjetske okupacione snage nametnule u Rumuniji posle Drugog svetskog rata. U to vreme u Moskvi poslednji sovjetski lider Mihail Gorbačov prekinuo je tradiciju policijske države, nasledjene od Lenjina i Staljina, i pokušao perestrojkom da humanizuje sistem. U Poljskoj, satelitu Moskve posle Drugog svetskog rata kao i Rumunija, radnički sindikat Solidarnost protestima i štrajkovima paralisao je komunistički režim sa pretenzijama da vlada u ime i za dobrobit radnika. Gnev radnika Brašova ispoljio se i to ne slučajno na jednoj od najvećih industrijskih platformi socijalističke republike, u sumornoj atmosferi 80-tih godina punoj svakojakih odricanja, policijskog režima i kulta ličnosti Nikolaja Čauseskua. Predsednik Asocijacije 15. novembar 1987. godine Marius Bojeriu priseća se tih momenata: ,,Tražili smo hleb, tada se hleb delio na karticama i morali smo posle posla da čekamo u redovima. Tražili smo grejanje u stanovima, gde su se deca starijih kolega smrzavala. U to vreme ja sam imao 20 godina. Tražili smo slobodu. Da bismo sve ovo imali, uzvikivali smo ,,Dole Čausesku“. Sa nadom da će nam se pridružiti stanovnici Brašova, uputili smo se ka okružnom sedištu Komunističke partije Rumunije. Zapevali smo ,,Probudite se Rumuni“ i dve godine kasnije Rumuni su se probudili. Teško je u samo nekoliko reći opisati sve što smo doživeli.“
Radnici koji su uspeli da udju u lokalno sedište partije bacali su portrete Nikolaja Čauseskua i crvene zastave jedinstvene komunističke partije. Kasnije oko 300 demonstranata je uhapšeno i žestoko maltretirano u sedištu Sekuritate, režimske političke policije. Vlast je ipak odlučila da proteste okvalifikuje ,,izolovanim slučajevima huliganizma“, tako da su izrečene relativno umerene kazne predvidjene tadašnjim Krivičnim zakonom ne duže od tri godine zatvora. Možda je ovakvoj odluci doprineo i gest studenata iz Brašova koji su su plakatama napisali ,,Radnici ne treba da ginu!;;. Dve godine kasnije, Revolucija je stavila tačku na režim koji je postkomunistička Rumunija zvanično proglasila kriminalnim i nezakonitim.
