Novi rebalans državnog budžeta (18.11.2022)
Vlada Rumunije usvojila je u četvrtak nacrt rebalansa državnog budžeta za tekuću godinu. Predvidjena sredstva biće dovoljna za pokrivanje obaveznih troškova za funkcionisanje svih drzavnih institucija, za socijalnu zaštitu i lične dohodke. Rasporedjeni su i fondovi za realizaciju programe glavnih nalogodavaca kredida, programi koji imaju efekte na ekonomijiu i podršku stanovništva i kompanija. Istovremeno obezbedjuju se sredstva za državnu pomoć popljoprivrednim proizvodjacima za setvu u 2021. godini koja je tesko pogodjena pedološkom sušom. Nisu zaboravljeni ni fondovi za evropske projekte. Najveći izdaci predvidjeni su za ministarstava finansija, rada, poljoprivrede i ekonomije. Manji fondovi namenjeni su ministarstvima energije, unutrasnjih poslova, zdravstva i saobraćaja. Prema makroekonomskoj prognozi, na čijim je osnovama napravljen rebalans budžeta, državni prihodi povećani su za oko 100 miliona evra ali i rashodi. Budžetski deficit ostaje na nivou od oko 16 miliardi evra i smanjen je sa 5,84% na 5,74% bruto nacionalnog proizvoda. Ministar za finansije Adrijan Kaču je objasnio: ,,Tamo gde je bilo potrebno predvideli smo veće iznose, a tamo gde su ostvarene preuzete obaveze nalogodavaca kredita morali smo da prestrukturišemo troškove. Nismo vodili računa o političkim opredeljenjima.“
Roxana Vasile, 18.11.2022, 11:33
Vlada Rumunije usvojila je u četvrtak nacrt rebalansa državnog budžeta za tekuću godinu. Predvidjena sredstva biće dovoljna za pokrivanje obaveznih troškova za funkcionisanje svih drzavnih institucija, za socijalnu zaštitu i lične dohodke. Rasporedjeni su i fondovi za realizaciju programe glavnih nalogodavaca kredida, programi koji imaju efekte na ekonomijiu i podršku stanovništva i kompanija. Istovremeno obezbedjuju se sredstva za državnu pomoć popljoprivrednim proizvodjacima za setvu u 2021. godini koja je tesko pogodjena pedološkom sušom. Nisu zaboravljeni ni fondovi za evropske projekte. Najveći izdaci predvidjeni su za ministarstava finansija, rada, poljoprivrede i ekonomije. Manji fondovi namenjeni su ministarstvima energije, unutrasnjih poslova, zdravstva i saobraćaja. Prema makroekonomskoj prognozi, na čijim je osnovama napravljen rebalans budžeta, državni prihodi povećani su za oko 100 miliona evra ali i rashodi. Budžetski deficit ostaje na nivou od oko 16 miliardi evra i smanjen je sa 5,84% na 5,74% bruto nacionalnog proizvoda. Ministar za finansije Adrijan Kaču je objasnio: ,,Tamo gde je bilo potrebno predvideli smo veće iznose, a tamo gde su ostvarene preuzete obaveze nalogodavaca kredita morali smo da prestrukturišemo troškove. Nismo vodili računa o političkim opredeljenjima.“
Premijer Rumunije Nikolaje Čuka kaže da evropske rejting agencije javljaju da je Rumunija postigla privredni rast i u trećem tromesečju tekuće godine i da ne postoje preduslovi za ulazak zemlje u ekonomsku recesiju: ,, Mi smo realni, znamo da zavisimo od ekonomskog konteksta i naših ekonomskih partnera. Neki problemi uticaće na rumunsku privredu. Zbog toga potrebne su nam i dalje mere i odluke koje će nam pomoći da podržimo investicije, potrebani su nam i oprez i ravnoteža.
Nisu zaboravljene ni najsiromašnije kategorije društva. Premijer Nikolaje Čuka je saopštio da će Vlada izdvojiti izmedju 800 i 900 miliona evra iz evropskih fondova za pomoć ovim kategorijama u zimskom periodu ove i sledeće godine. Novac će se dodeliti za troškove za električnu energiju, grejanje i ogrevna drva.
