Šengen, poruke podrške Rumuniji (16.12.2022)

Nedelju dana nakon što je u Savetu za pravosuđe i unutrašnje poslove odbijen prijem Rumunije i Bugarske u šengenski prostor, u Briselu se ponovo raspravljalo pristupanju, ovog puta na zasedanju Evropskog saveta, na inicijativu predsednika Klausa Johanisa. Predsednik Rumunije je govorio o potrebi pozitivnog rešenja u vezi sa pristupanjem, o tome da je Rumunija sa svih stanovišta spremna da postane deo prostora slobodnog kretanja, ali i o jedinstvu i solidarnosti. Rumunija je zemlja na prvoj liniji kada je u pitanju rat u Ukrajini. Susedi smo sa najdužom granicom sa Ukrajinom. Trudimo se i snalazimo se, jer želimo i verujemo da je to ispravno. Mi smo zemlja u prvoj liniji za migrante i kontrolišemo migracioni tok. Imamo veoma dobre rezultate, priznate od spoljnih, objektivnih izvora“, podsetio je Klaus Johanis. Ali, je dodao: Mi, Rumuni, očekujemo jasne znake solidarnosti i jedinstva od EU. To znači, između ostalog, da imamo legitimna očekivanja da budemo dobrodošli u šengenski prostor. Predsednik Johanis je izjavio da su glasanje Austrije i mešoviti glasovi Holandije problemi koji tek treba da se reše, ali da je iz svih razgovora koje je vodio zaključilo da će ovog puta priprema biti dublja, bolja i da se traži rešenje“: Moj zaključak je jednostavan: svi akteri su shvatili da imamo problem koji treba rešiti. Moj utisak je da su svi razumeli i prilično sam optimista da je najbolja opcija da se tokom 2023. godine proces završi pozitivnim rezultatom za Rumuniju i Bugarsku“. Najviši evropski zvaničnici uputili su poruke podrške pristupanju dve zemlje koje zajedno rade u ovom procesu pridruživanja i koje čekaju na prijem više od jedne decenije. Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Saveta Šarl Mišel naveli su da će biti više razmene mišljenja o ovoj temi i da očekuju napredak u narednim mesecima. Pristupanje Rumunije i Bugarske šengenskom prostoru ima punu podršku, izjavila je Ursula fon der Lajen, dok je Šarl Mišel potvrdio i da će lideri EU u februaru učestvovati na specijalnom samitu posvećenom migracijama. Pitanje migracija je bilo i obrazloženje predstavnika Beča kada je dao negativan glas u Savetu za pravosuđe i unutrašnje poslove. Šarl Mišel: Imali smo i političku debatu u vezi sa pristupanjem Bugarske i Rumunije. Optimista sam da odluka o Rumuniji i Bugarskoj može biti doneta tokom 2023. Osećao sam političku posvećenost da radimo na unapređenju i nadam se da ćemo to postići tokom sledeće godine.“ I predsednica parlamenta Roberta Metsola izrazila je razočaranje zbog rezultata glasanja u Savetu za pravosuđe i unutrašnje poslove. U odgovoru na njen govor, predsednik Johanis je zahvalio na snažnoj i glasnoj podršci Evropskog parlamenta i ogromne većine država članica.

Corina Cristea, 16.12.2022, 12:21

Nedelju dana nakon što je u Savetu za pravosuđe i unutrašnje poslove odbijen prijem Rumunije i Bugarske u šengenski prostor, u Briselu se ponovo raspravljalo pristupanju, ovog puta na zasedanju Evropskog saveta, na inicijativu predsednika Klausa Johanisa. Predsednik Rumunije je govorio o potrebi pozitivnog rešenja u vezi sa pristupanjem, o tome da je Rumunija sa svih stanovišta spremna da postane deo prostora slobodnog kretanja, ali i o jedinstvu i solidarnosti. Rumunija je zemlja na prvoj liniji kada je u pitanju rat u Ukrajini. Susedi smo sa najdužom granicom sa Ukrajinom. Trudimo se i snalazimo se, jer želimo i verujemo da je to ispravno. Mi smo zemlja u prvoj liniji za migrante i kontrolišemo migracioni tok. Imamo veoma dobre rezultate, priznate od spoljnih, objektivnih izvora“, podsetio je Klaus Johanis. Ali, je dodao: Mi, Rumuni, očekujemo jasne znake solidarnosti i jedinstva od EU. To znači, između ostalog, da imamo legitimna očekivanja da budemo dobrodošli u šengenski prostor. Predsednik Johanis je izjavio da su glasanje Austrije i mešoviti glasovi Holandije problemi koji tek treba da se reše, ali da je iz svih razgovora koje je vodio zaključilo da će ovog puta priprema biti dublja, bolja i da se traži rešenje“: Moj zaključak je jednostavan: svi akteri su shvatili da imamo problem koji treba rešiti. Moj utisak je da su svi razumeli i prilično sam optimista da je najbolja opcija da se tokom 2023. godine proces završi pozitivnim rezultatom za Rumuniju i Bugarsku“. Najviši evropski zvaničnici uputili su poruke podrške pristupanju dve zemlje koje zajedno rade u ovom procesu pridruživanja i koje čekaju na prijem više od jedne decenije. Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Saveta Šarl Mišel naveli su da će biti više razmene mišljenja o ovoj temi i da očekuju napredak u narednim mesecima. Pristupanje Rumunije i Bugarske šengenskom prostoru ima punu podršku, izjavila je Ursula fon der Lajen, dok je Šarl Mišel potvrdio i da će lideri EU u februaru učestvovati na specijalnom samitu posvećenom migracijama. Pitanje migracija je bilo i obrazloženje predstavnika Beča kada je dao negativan glas u Savetu za pravosuđe i unutrašnje poslove. Šarl Mišel: Imali smo i političku debatu u vezi sa pristupanjem Bugarske i Rumunije. Optimista sam da odluka o Rumuniji i Bugarskoj može biti doneta tokom 2023. Osećao sam političku posvećenost da radimo na unapređenju i nadam se da ćemo to postići tokom sledeće godine.“ I predsednica parlamenta Roberta Metsola izrazila je razočaranje zbog rezultata glasanja u Savetu za pravosuđe i unutrašnje poslove. U odgovoru na njen govor, predsednik Johanis je zahvalio na snažnoj i glasnoj podršci Evropskog parlamenta i ogromne većine država članica.