Mere u energetici
Rat u susednoj Ukrajini i energetska kriza koju je izazvao u celoj Evropi naterali su, tokom cele godine, donosioce odluka u Bukureštu da hitno pronađu zakonska rešenja koja bi garantovala isporuku struje, gasa i toplote, kako za stanovništvo tako i za ekonomske operatere. Pošto normativni akti nisu uvek bili koherentni, nije bilo oblasti u kojoj se pravila igre nisu često menjala.
Bogdan Matei, 29.12.2022, 11:38
Rat u susednoj Ukrajini i energetska kriza koju je izazvao u celoj Evropi naterali su, tokom cele godine, donosioce odluka u Bukureštu da hitno pronađu zakonska rešenja koja bi garantovala isporuku struje, gasa i toplote, kako za stanovništvo tako i za ekonomske operatere. Pošto normativni akti nisu uvek bili koherentni, nije bilo oblasti u kojoj se pravila igre nisu često menjala.
Vlada je na sednici u sredu, na poslednjoj sednici u ovoj godini, usvojila novi nacrt uredbe kojim se ukida izjava na sopstvenu odgovornost u pogledu potrošnje električne energije. Ovu izjavu su trebali da daju fizička lica sa nekoliko kuća ili stanova. Ovaj uslov je bio predviđen novim zakonom, što je izazvalo zabunu kod fizičkih lica, ali i kod distributera električne energije. Zato je vladajuća koalicija Socijaldemokratske stranke (PSD), Nacionalne liberalne partije (PNL) i Demokratskog Saveza Mađara u Rumuniji (UDMR) odlučila da eliminiše ovu izjavu, kroz normativni akt koji je usvojila izvršna vlast.
Vlada je u sredu odlučila i da se od 1. januara 2023. godine više neće primenjivati mera kompenzacije cene goriva od oko 10 evrocenta po litru. Premijer Nikolaje Čuka kaže da su vlasti spremne da ponovo pribegnu ovom rešenju, u slučaju da cene imaju evoluciju koja prevazilazi kupovnu moć građana. Izvršna vlast je takođe najavila da će nametnuti dodatne poreze energetskim kompanijama koje su ostvarile značajnu dobit u kontekstu nedavne krize.
Normativni akt dodatno oporezuje za 60% veoma velike ovogodišnje profite kompanija iz oblasti nafte, prirodnog gasa, uglja i rafinerije. Državni sekretar u ministarstvu finansija Mihaj Djakonu objasnio je da oporezivu osnovicu predstavlja ono što za više od 20% premašuje prosečnu dobit u poslednje četiri godine. Najveći deo tako dobijenih suma biće usmeren za finansiranje investicija – obećava vlast. Predstavnici kompanija iz ovih domena smatraju, međutim, da je procenat dodatnog poreza prevelik i navode da će ta mera blokirati sopstvene investicije. Energetski operateri tvrde da bi 33% bila odgovarajuća stopa dodatnog oporezivanja.
Konačno, Vlada odlaže do 31. oktobra 2023. godine zatvaranje energetskih grupa na bazi lignita Rovinari i Turčenj u okviru energetskog kompleksa Oltenija (jugozapad), kao i srodnih rudarskih operacija. Prema obavezama koje je Rumunija preuzela kroz Nacionalni Plan Oporavka i Otpornosti (PNRR), oni su trebali da budu zatvoreni ove godine. Vlada je ovo odlaganje motivisala navodeći izuzetno tešku energetsku situaciju u zemlji i širom Evrope, uključujući i napad Rusije na energetsku infrastrukturu Ukrajine.
