16 godina članstva Rumunije u EU 03.01.2023
Od 22. decembra 1989. do 1. januara 2007. trajala je tranzicija Rumunije iz jedne od najsurovijih komunističkih diktatura Nikolaea Čaušeskua na kontinentu, u punopravno članstvo EU. Prethodno prijemu u NATO, 2004. godine, pristupanje zemlje strukturama zajednice smatralo se jednim od najvećih uspeha političke klase iz Bukurešta, kojom su u to vreme dominirali predsednik Trajan Basesku i premijer Kalin Popesku-Taričeanu. Sve važne stranke su podržale ovaj cilj, koji je sa druge strane ispunio očekivanja rumunskog društva.
Bogdan Matei, 03.01.2023, 12:55
Od 22. decembra 1989. do 1. januara 2007. trajala je tranzicija Rumunije iz jedne od najsurovijih komunističkih diktatura Nikolaea Čaušeskua na kontinentu, u punopravno članstvo EU. Prethodno prijemu u NATO, 2004. godine, pristupanje zemlje strukturama zajednice smatralo se jednim od najvećih uspeha političke klase iz Bukurešta, kojom su u to vreme dominirali predsednik Trajan Basesku i premijer Kalin Popesku-Taričeanu. Sve važne stranke su podržale ovaj cilj, koji je sa druge strane ispunio očekivanja rumunskog društva.
Arhivi svedoče da je, na primer, u jesen 2005. poverenje Rumuna u Evropsku uniju bilo najveće među svim državama članicama ili u procesu pristupanja. Rumunija je nakon prijema postala sedma zemlja u Uniji po broju stanovnika, a nakon Bregzita šesta. Rumunski jezik je postao jedan od zvaničnih jezika Unije i svaki građanin može da se obrati institucijama zajednice na rumunskom. Sam naziv Evropske unije, na rumunskom, dobio je zvanični status. Rumunski poslanici EP dobili su svoja mesta u zakonodavnom telu Zajednice.
Kao i druge zemlje članice, Rumunija ima poziciju evropskog komesara u izvršnoj vlasti Unije. Pored dobitaka političke prirode, prednosti pristupanja su se osećale iu svakodnevnom životu gradjana Rumunije, koji su postali evropski građani. Oni mogu da putuju i nastanjuju bilo gde u zajednici i da se takmiče na tržištu rada u zemljama u kojima su plate mnogo veće nego kod kuće. Rumunskom spoljnom trgovinom jasno dominira razmena sa partnerima iz Unije, a bruto domaći proizvod je konstantno rastao u godinama nakon pristupanja.
Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da većina Rumuna smatra da pravac u kojem njihova zemlja u političkim i vojnim savezima mora ići je Zapad, odnosno Evropska unija, Sjedinjene Američke Države i NATO. Mišljenja su da je ulazak u Evropsku uniju doneo više prednosti.
Međutim, oko dve trećine ispitanika je odgovorilo da njihova zemlja mora da brani svoje nacionalne interese u slucaju da se ne slaže sa pravilima Unije, čak i ako rizikuje da izgubi poziciju države članice bloka zajednice. Mnogo manje njih je navelo da Rumunija, kao država članica, mora da poštuje pravila zajednice, čak i kada su ugroženi njeni nacionalni interesi. U svakom slučaju, većina je mišljenja da se Evropska unija nece raspasti u narednim godinama.
Međutim ankete pokazuju i frustraciju većine gradjana Rumunije što njihova zemlja još nije primljena u šengensku zonu slobodnog kretanja, zbog čega se osećaju kao građani Evrope drugog reda.
