Rumunija podržava Ukrajinu (24.02.2023.)
Nakon što je Rusija 2014. nelegalno pripojila poluostrvo Krim, 24. februara 2022. izvršila je invaziju na Ukrajinu. Prvi korak koji su zapadne države preduzele pre rata bio je otvaranje njihovih granica za milione izbeglica. Drugi korak Evrope bio je osuda ruske agresije i slanje pomoći u svim mogućim oblicima. Evropska zajednica bi Moskvi uvela pakete sankcija, što bi oslabilo rusku ekonomiju, a sa njom i ratnu mašinu i propagandu Kremlja. Države EU i NATO napravile su zajednički front u podršci Ukrajini, koja je ove godine uspela da se odupre i zahvaljujući podršci Zapada, uključujući vojnu. SAD, Velika Britanija, zemlje članice EU i NATO isporučile su u prošloj godini opremu i municiju vrednu desetine milijardi evra. Ubrzo nakon izbijanja ratnih dejstava na frontu u Ukrajini, Severnoatlantska alijansa je prvi put u svojoj istoriji aktivirala elemente Snaga za reagovanje NATO, razmeštajući snage i borbenu opremu na teritoriji savezničkih zemalja na istočnom krilu, uključujući i Rumuniju. Na vanrednom sastanku bukureštanskog formata 9 (B9) u Varšavi koji je održan u sredu, predsednik Rumunije, Klaus Johanis, istakao je da su savezničko jedinstvo i solidarnost za Ukrajinu od su[tinskog značaja i da predstavljaju tajno oružje zemalja NATO-a. On je potvrdio višedimenzionalnu podršku Bukurešta ovoj zemlji. Kao država članica EU i NATO sa najdužom granicom sa Ukrajinom, Rumunija je delovala sa punom odgovornošću u podršci Ukrajine i njenim građanima. Od prvih dana nakon izbijanja krize u susednoj državi, najgoroj u Evropi poslednjih decenija, Rumunija pruža humanitarnu pomoć, političku, diplomatsku i ekonomsku podršku. Pružala je sklonište i pomoć za više od 3,5 miliona ukrajinskih izbeglica i bila je uključena u olakšavanje tranzita iz Ukrajine na međunarodna tržišta za približno 12 miliona tona žita. Vlada Rumunije je dosledno odgovarala na zahteve Kijeva i obezbedila, između ostalog, gorivo, lekove, hranu i hitnu pomoć. Preko međunarodnog humanitarnog čvorišta koji je operacionalizovan u Sučavi (severoistok) marta 2022. godine, na granici sa Ukrajinom, Rumunija je omogućila preko 50 humanitarnih transporta iz zemalja kao što su Italija, Francuska, Bugarska, Austrija, Slovenija, Kipar, Grčka, Nemačka ili Republika Severna Makedonija. U julu 2022. vlada Rumunije je pokrenula Nacionalni plan mera za integraciju ukrajinskih izbeglica u Rumuniji. Na diplomatskom nivou, Bukurešt je oštro osudio agresiju Moskve na Kijev, doprinoseći međunarodnoj izolaciji Rusije, podržavajući rezolucije promovisane u Savetu bezbednosti i Generalnoj skupštini UN. Istovremeno, intenziviran je bilateralni dijalog i saradnja između Rumunije i Ukrajine.
Mihai Pelin, 24.02.2023, 13:07
Nakon što je Rusija 2014. nelegalno pripojila poluostrvo Krim, 24. februara 2022. izvršila je invaziju na Ukrajinu. Prvi korak koji su zapadne države preduzele pre rata bio je otvaranje njihovih granica za milione izbeglica. Drugi korak Evrope bio je osuda ruske agresije i slanje pomoći u svim mogućim oblicima. Evropska zajednica bi Moskvi uvela pakete sankcija, što bi oslabilo rusku ekonomiju, a sa njom i ratnu mašinu i propagandu Kremlja. Države EU i NATO napravile su zajednički front u podršci Ukrajini, koja je ove godine uspela da se odupre i zahvaljujući podršci Zapada, uključujući vojnu. SAD, Velika Britanija, zemlje članice EU i NATO isporučile su u prošloj godini opremu i municiju vrednu desetine milijardi evra. Ubrzo nakon izbijanja ratnih dejstava na frontu u Ukrajini, Severnoatlantska alijansa je prvi put u svojoj istoriji aktivirala elemente Snaga za reagovanje NATO, razmeštajući snage i borbenu opremu na teritoriji savezničkih zemalja na istočnom krilu, uključujući i Rumuniju. Na vanrednom sastanku bukureštanskog formata 9 (B9) u Varšavi koji je održan u sredu, predsednik Rumunije, Klaus Johanis, istakao je da su savezničko jedinstvo i solidarnost za Ukrajinu od su[tinskog značaja i da predstavljaju tajno oružje zemalja NATO-a. On je potvrdio višedimenzionalnu podršku Bukurešta ovoj zemlji. Kao država članica EU i NATO sa najdužom granicom sa Ukrajinom, Rumunija je delovala sa punom odgovornošću u podršci Ukrajine i njenim građanima. Od prvih dana nakon izbijanja krize u susednoj državi, najgoroj u Evropi poslednjih decenija, Rumunija pruža humanitarnu pomoć, političku, diplomatsku i ekonomsku podršku. Pružala je sklonište i pomoć za više od 3,5 miliona ukrajinskih izbeglica i bila je uključena u olakšavanje tranzita iz Ukrajine na međunarodna tržišta za približno 12 miliona tona žita. Vlada Rumunije je dosledno odgovarala na zahteve Kijeva i obezbedila, između ostalog, gorivo, lekove, hranu i hitnu pomoć. Preko međunarodnog humanitarnog čvorišta koji je operacionalizovan u Sučavi (severoistok) marta 2022. godine, na granici sa Ukrajinom, Rumunija je omogućila preko 50 humanitarnih transporta iz zemalja kao što su Italija, Francuska, Bugarska, Austrija, Slovenija, Kipar, Grčka, Nemačka ili Republika Severna Makedonija. U julu 2022. vlada Rumunije je pokrenula Nacionalni plan mera za integraciju ukrajinskih izbeglica u Rumuniji. Na diplomatskom nivou, Bukurešt je oštro osudio agresiju Moskve na Kijev, doprinoseći međunarodnoj izolaciji Rusije, podržavajući rezolucije promovisane u Savetu bezbednosti i Generalnoj skupštini UN. Istovremeno, intenziviran je bilateralni dijalog i saradnja između Rumunije i Ukrajine.
