Mere za zelenu tranziciju 16.03.2023
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen zatražila je od institucija zajednice da hitno usvoje dve mere, kako bi Evropa ostala lider u industriji čistih tehnologija. Mere su usko povezane sa Evropskim zelenim paktom, kroz koji zemlje članice imaju za cilj da ostvare, najkasnije do 2050. godine, takozvanu klimatsku neutralnost, pri čemu se količina gasova sa efektom staklene bašte koji se emituju na teritoriji Evrope, više neće povećavati.
Roxana Vasile, 16.03.2023, 11:48
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen zatražila je od institucija zajednice da hitno usvoje dve mere, kako bi Evropa ostala lider u industriji čistih tehnologija. Mere su usko povezane sa Evropskim zelenim paktom, kroz koji zemlje članice imaju za cilj da ostvare, najkasnije do 2050. godine, takozvanu klimatsku neutralnost, pri čemu se količina gasova sa efektom staklene bašte koji se emituju na teritoriji Evrope, više neće povećavati.
Kroz prvu razmatranu meru, predsednica Evropske komisije,želi da se do 2030. godine 40 odsto čiste tehnologije proizvodi u Evropskoj uniji. Druga mera ima za cilj da evropskim kompanijama olakša pristup materijalima neophodnim za zelenu tranziciju, što podrazumeva diversifikaciju lanca snabdevanja, s obzirom da je Unija trenutno zavisna od Kine.
Prema rečima Ursule fon der Lajen, minerali od kojih se koriste za izradu telefona, električnih vozila, baterija, čipova, vetroturbina, solarnih panela, odnosno sva nova tehnologija, u velikoj meri potiču iz Kine. Međutim, Kanada bi, na primer, mogla da postane partner u ovom smislu Evropske unije.
Takodje ove mere predvidjaju izvlačenje više retkih materijala u Evropskoj uniji kao i povećanje kapaciteta njihove prerade i povećanje reciklaže. Statistika pokazuje da su globalne investicije u čiste tehnologije prošle godine premašile 1.000 milijardi dolara, 30 odsto više nego 2021, a do 2030. ove investicije će se utrostručiti, pa otuda i potreba da ih Evropska unija što više privuče.
U međuvremenu, u Rumuniji se preduzimaju koraci za tranziciji ka zelenom društvu. Tako će, po hitnoj uredbi koju je usvojila Vlada, investitori za nekretnine biti u obavezi, da u novim stambenim blokovima postave utičnice za punjenje električnih automobila. Istu obavezu imaće i vlasnici starih objekata, ako budu radili renoviranje. To je jedan od uslova, koji zahteva Evropska komisija, da bi Rumuniji bio odobren drugi zahtev za isplatu Nacionalnog plana oporavka i rezilijencije (PNRR), vredan 3,2 milijarde evra.
Izvršna vlast u Bukureštu je takođe usvojila normativni akt kojim se uspostavlja šema finansijske pomoći za mala i srednja preduzeća i velike kompanije u cilju izgradnje postrojenja za reciklažu otpada.
Prema rečima premijera Rumunije Nikolaja Čuke, pomoć iznosi skoro 26 miliona evra. Na kraju, ali ne i najmanje važno, Vlada je odlučila da od juna ove godine obustavi rad 2 postrojenja na ugalj, na jugu zemlje, termoelektrane Turčeni i Rovinari, i da ih sačuva 3 godine. Ako bude bilo potrebne, one će se ponovo koristiti. U opstini Turčeni se nalazi najveća termoelektranom u Rumuniji, koja, zajedno sa termoelektranom u Rovinariju i Krajovi, pokriva oko trećine rumunske proizvodnje električne energije.
