Reporteri bez granica – Izveštaj o slobodi medija

Nedostatak transparentnosti finansiranja medija, naročito iz javnih fondova, kao i teškoće na tržištu podrivaju pouzdanost informacija i poverenje u medije — navodi se u izveštaju o Rumuniji organizacije Reporteri bez granica“. Autori izveštaja priznaju da je rumunski medijski pejzaž raznolik i pluralistički i da nudi plodno tlo za važne istrage od javnog interesa. U indeksu slobode štampe za 2023. godinu, Rumunija se nalazi na 53. mestu od 180, u odnosu na prošlu godinu, kada je bila na 56. mestu. Veliki deo rumunskog stanovništva sklono je da veruje lažnim informacijama koje potiču iz ruske propagande, što dovodi do nezainteresovanosti i nepoverenja prema kvalitetnom novinarstvu, kaže se u izveštaju.

Bogdan Matei, 04.05.2023, 12:45

Nedostatak transparentnosti finansiranja medija, naročito iz javnih fondova, kao i teškoće na tržištu podrivaju pouzdanost informacija i poverenje u medije — navodi se u izveštaju o Rumuniji organizacije Reporteri bez granica“. Autori izveštaja priznaju da je rumunski medijski pejzaž raznolik i pluralistički i da nudi plodno tlo za važne istrage od javnog interesa. U indeksu slobode štampe za 2023. godinu, Rumunija se nalazi na 53. mestu od 180, u odnosu na prošlu godinu, kada je bila na 56. mestu. Veliki deo rumunskog stanovništva sklono je da veruje lažnim informacijama koje potiču iz ruske propagande, što dovodi do nezainteresovanosti i nepoverenja prema kvalitetnom novinarstvu, kaže se u izveštaju.

Rumunska država ostaje lider u Evropi u pogledu poštovanja i garantovanja slobode i bezbednosti štampe, kao i neograničenog pristupa informacijama od javnog interesa — izjavila je prošlog meseca predsednica lokalne nevladine organizacije ActiveWatch Lijana Ganja. Njena izjava dolazi nakon što je potpredsednica Evropske Komisije za vrednosti i transparentnosti, Vera Žurova, rekla da situacija medija u Rumuniji nije baš ružičasta i da ima mnogo prostora za poboljšanje“. Jedan od glavnih problema — kažu dve dame — ostaje činjenica da velike političke partije netransparentno finansiraju medije, što dovodi do osnovane sumnje da je javna agenda u medijima iskrivljena. Istovremeno, ono malo novinarskih glasova koji kritikuju političku moć postali su meta kampanja diskreditacije, koje su pokrenuli ili politički akteri ili medijske institucije sa dugom istorijom odstupanja od profesionalne etike. I više od toga, novinari su i dalje meta pretnji, uključujući i pretnje smrću.

Sudovi su 2022. godine izrekli dve krivične presude protiv lica koja su počinila krivična dela koja ugrožavaju bezbednost novinara. Jedna od ovih presuda, koja nije pravosnažna, ticala se zavere za ubistvo novinara — navela je Lijana Ganja. Štaviše, napominje dopisnik Radio Rumunija iz Pariza, prema izveštaju koji su pripremili Reporteri bez granica, uslovi za obavljanje novinarske profesije su teški u sedam od deset zemalja sveta. Više od 50% svetske populacije živi u zemljama u kojima je situacija veoma nepovoljna, a manje od 1% uživa privilegiju stvarne slobodne štampe.

Prošle godine tokom ili zbog obavljanja svoje profesije ubijeno je 55 novinara, a od početka ove godine još sedam. Trenutno je više od 500 novinara uhapšeno ili pritvoreno zbog medijskih prekršaja. Propaganda, politika, ekonomske manipulacije, lažni sadržaji koje generiše veštačka inteligencija stvaraju dezinformacije, koje se u izveštaju predstavljaju kao najveća pretnja slobode štampe u svetu.