Stanje u Evropskoj uniji (14.09.2023)
Rat u Ukrajini, tenzije u odnosima sa Rusijom i energetska kriza bile su medju glavnim temama govora predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen u Evropskom parlamentu. Obraćanje šefice Komisije odnosilo se ne samo na prošlu godinu već na ceo mandat. Naglašeno je da je realizovano 95 % političkih ciljeva za koje je Komisija preuzela obavezu krajem 2019. godine. Prioriteti Komisije za kraj mandata sintentizovala je u intervju za Radio Rumunija Internacional šefica Predstavništva Evropske komisije u Rumuniji Ramona Kirijak: ,,Komisija fon der Lajen želi da napravi dodatne korake u cilju podržavanja poslovne zajednice. Novi korak ka evropskim gradjanima nije neostvaren zadatak već nova vizija o strateškom dijalogu o evropskoj agrarnoj politici. Takodje, nastavićemo dijalog o novoj budžetskoj projekciji, koja , kako vam je poznato, sadrži i komponentu za Ukrajinu, jer podrška Ukrajini ostaje sve dok je ovoj zemlji potrebna naša pomoć.“
Roxana Vasile, 14.09.2023, 11:15
Rat u Ukrajini, tenzije u odnosima sa Rusijom i energetska kriza bile su medju glavnim temama govora predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen u Evropskom parlamentu. Obraćanje šefice Komisije odnosilo se ne samo na prošlu godinu već na ceo mandat. Naglašeno je da je realizovano 95 % političkih ciljeva za koje je Komisija preuzela obavezu krajem 2019. godine. Prioriteti Komisije za kraj mandata sintentizovala je u intervju za Radio Rumunija Internacional šefica Predstavništva Evropske komisije u Rumuniji Ramona Kirijak: ,,Komisija fon der Lajen želi da napravi dodatne korake u cilju podržavanja poslovne zajednice. Novi korak ka evropskim gradjanima nije neostvaren zadatak već nova vizija o strateškom dijalogu o evropskoj agrarnoj politici. Takodje, nastavićemo dijalog o novoj budžetskoj projekciji, koja , kako vam je poznato, sadrži i komponentu za Ukrajinu, jer podrška Ukrajini ostaje sve dok je ovoj zemlji potrebna naša pomoć.“
U centru pažnje Unije nalazi se i ulazak Rumunije i Bugarske u Šengen zonu. Iako je tokom svog obrćanja Parlamentu Ursula fon der Lajen naglasila da dve države zaslužuju prijem u zonu slobodnog kretanja, nije ponudila jasno rešenje za prevazilaženje odbijanja Austrije, jedine od 27 članica koja se suprostavlja ulasku Rumunije u Šengen. Obračajući se sa govornice Evropskog parlamenta svim evroparlamentarcima i zastupljenim političkim grupama Ursula fon der Lajen je ohrabrila rumunske i bugarske politike upravljanja migracijom što je izazvalo burne aplauze. Rumunski evroparlamentarci, bez obzira na političku boju, smatraju da Bukurešt treba da izvrši pristisak na evropske vlasti kako bi do kraja godine mogao da udje u Šengen zonu. Socijaldemokrata Viktor Negresku je istakao: ,,Očekivao sam da će predsednica Evrospke komisije predložiti jasan datum za ulazak Rumunije u zonu slobodnog kretanja ili alternative u slučaju novog odbijanja predloga od strane Austrije .“
Liberal Zigfrid Murešan je dodao: ,,Nadam se da će u Vladi Austrije stav biti racionalan, korektan i da se odustane od neopravdanog veta na ulazak Rumunije .“
Dačijan Čološ, bivši evropski komesar za poljoprivredu i član grupe, Renew Europe, smatra da treba zauzeti radikalan stav, da se posegne za pravom veta na svaku temu koja predpostavlja jednoglasnost na evropskom nivou, sve dok evropski lideri neće rešiti pitanje Šengena .
