Rumunsko-austrijske kontroverze oko Šengena (18.09.2023)

Ulazak Rumunije u Šengen zonu i dalje je jedan od glavnih prioriteta vlasti u Bukureštu. Sve zemlje članice Evropske unije sa izuzetkom Bugarske, Kipra, Irske i Rumunije članice su Šengena, slobodne zone u koju se nalaze i nečlanice Unije, Norveška, Švajcarska i Lihtenštajn. Evropska komisija ističe da su Bugarska i Rumunija spremne za ulazak u Šenegen zonu i Evropski parlament je u više navrata podržao pristupanje dve države zoni slobodnog protoka ljudi, roba, kapitala i usluga. Austrija svoje suprostavljanje ulasku dve države obrazlaže rastućim talasom migranata. Stav Austrije nije uperen protiv Bukurešta, već sistema slobodnog kretanja-izjavila je nedavno austrijska ministarka za evropske poslove Karoline Edštadler. Reakcija je usledila nakon upozorenja Vlade Rumunije da če se obratiti sudu ako Austrija ne odustane od veta na ulazak Bukurešta u Šengen. Austrijska ministarka je izjavila da razume stav rumunskih vlasti, ali je istovremeno dodala da ne može zažmuriti pred problemima sistema. Gospodja Edštadler je objasnila da Evropska unija treba da obezbedi zaštitu spoljnih granica jer samo taklo može postojati vizija jedne Evrope bez unutrašnjih granica. U intervju za austrijske medije, premijer Rumunije Marčel Čolaku je izjavio da će u slučaju novog austrijskog Ne, biti prinudjen da se obrati Evropskom sudu i da traži obeštećenje za ekonomske gubitke izazvane neulaskom Rumunije u Šengen zonu. Ostajanje Rumunije i Bugarske van zone slobodnog kretanja predstavlja, sa društveno-ekonomske tačke, veliki teret za rumunska preduzeća i stanovnike, navodi Evropski parlament. Pored toga rumunski i bugarski državljani su diskriminisani jer se suočavaju sa birokratskim problemima i dodatnim troškovima kada putuju van zemlje u odnosu na kolege iz Šengena, navodi se u rezoluciji koja je u julu u Evropskom parlamentu usvojena velikom večinom glasova. Evropski parlament traži od Saveta Evropske unije da odobri pristupanje dve države Sengen zoni. Podsećamo da je nakon odbijanja ulaska Bugarske i Rumunije u Šengen, krajem prošle godine usvojena jednoglasna odluka o ulasku dve države članice Unije još od 2007. godine. Zvanični Beč je obrazložio svoj stav činjenicom da se Rumunija nalazi na balkanskoj trasi nelegalne migracije. Optužbu su vlasti u Bukureštu kategorički odbile kao i druge evropske zvanične instiutucije, medju ove i Evropska agencija za graničnu policiju i obalsku stražu. Sa svoje strane Holandija je izjavila da podržava pristupanje Rumunije Šengenu ali ne i Bugarske .

Mihai Pelin, 18.09.2023, 11:36

Ulazak Rumunije u Šengen zonu i dalje je jedan od glavnih prioriteta vlasti u Bukureštu. Sve zemlje članice Evropske unije sa izuzetkom Bugarske, Kipra, Irske i Rumunije članice su Šengena, slobodne zone u koju se nalaze i nečlanice Unije, Norveška, Švajcarska i Lihtenštajn. Evropska komisija ističe da su Bugarska i Rumunija spremne za ulazak u Šenegen zonu i Evropski parlament je u više navrata podržao pristupanje dve države zoni slobodnog protoka ljudi, roba, kapitala i usluga. Austrija svoje suprostavljanje ulasku dve države obrazlaže rastućim talasom migranata. Stav Austrije nije uperen protiv Bukurešta, već sistema slobodnog kretanja-izjavila je nedavno austrijska ministarka za evropske poslove Karoline Edštadler. Reakcija je usledila nakon upozorenja Vlade Rumunije da če se obratiti sudu ako Austrija ne odustane od veta na ulazak Bukurešta u Šengen. Austrijska ministarka je izjavila da razume stav rumunskih vlasti, ali je istovremeno dodala da ne može zažmuriti pred problemima sistema. Gospodja Edštadler je objasnila da Evropska unija treba da obezbedi zaštitu spoljnih granica jer samo taklo može postojati vizija jedne Evrope bez unutrašnjih granica. U intervju za austrijske medije, premijer Rumunije Marčel Čolaku je izjavio da će u slučaju novog austrijskog Ne, biti prinudjen da se obrati Evropskom sudu i da traži obeštećenje za ekonomske gubitke izazvane neulaskom Rumunije u Šengen zonu. Ostajanje Rumunije i Bugarske van zone slobodnog kretanja predstavlja, sa društveno-ekonomske tačke, veliki teret za rumunska preduzeća i stanovnike, navodi Evropski parlament. Pored toga rumunski i bugarski državljani su diskriminisani jer se suočavaju sa birokratskim problemima i dodatnim troškovima kada putuju van zemlje u odnosu na kolege iz Šengena, navodi se u rezoluciji koja je u julu u Evropskom parlamentu usvojena velikom večinom glasova. Evropski parlament traži od Saveta Evropske unije da odobri pristupanje dve države Sengen zoni. Podsećamo da je nakon odbijanja ulaska Bugarske i Rumunije u Šengen, krajem prošle godine usvojena jednoglasna odluka o ulasku dve države članice Unije još od 2007. godine. Zvanični Beč je obrazložio svoj stav činjenicom da se Rumunija nalazi na balkanskoj trasi nelegalne migracije. Optužbu su vlasti u Bukureštu kategorički odbile kao i druge evropske zvanične instiutucije, medju ove i Evropska agencija za graničnu policiju i obalsku stražu. Sa svoje strane Holandija je izjavila da podržava pristupanje Rumunije Šengenu ali ne i Bugarske .