Dugi rat u Ukrajini
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg upozorio je da svet ne treba da očekuje brzi završetak rata u Ukrajini, na koju su izvršile invaziju ruske trupe. U intervjuu koji je u nedelju objavila nemačka medijska grupa Funke, a citirali međunarodni mediji, on je podsetio da većina ratova traje duže nego što se očekivalo kada su započeti” i zaključio da dakle, moramo da se spremamo za dug rat u Ukrajini“. Stoltenberg takođe navodi da svi želimo brz mir“, ali u isto vreme moramo da priznamo (da) ako predsednik (Volodimir) Zelenski i Ukrajinci prestanu da se bore, njihova zemlja više neće postojati“. Umesto toga, kaže on, ako predsednik (Vladimir) Putin i Rusija polože oružje, imaćemo mir“. Povodom želje Kijeva da se pridruži Severnoatlantskoj alijansi, generalni sekretar tvrdi da nema sumnje da će, pre ili kasnije, Ukrajina biti u NATO-u“. Kada se ovaj rat završi, biće nam potrebne bezbednosne garancije za Ukrajinu. U suprotnom, istorija bi se mogla ponoviti“ — upozorio je Jens Stoltenberg.
Bogdan Matei, 18.09.2023, 14:50
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg upozorio je da svet ne treba da očekuje brzi završetak rata u Ukrajini, na koju su izvršile invaziju ruske trupe. U intervjuu koji je u nedelju objavila nemačka medijska grupa Funke, a citirali međunarodni mediji, on je podsetio da većina ratova traje duže nego što se očekivalo kada su započeti” i zaključio da dakle, moramo da se spremamo za dug rat u Ukrajini“. Stoltenberg takođe navodi da svi želimo brz mir“, ali u isto vreme moramo da priznamo (da) ako predsednik (Volodimir) Zelenski i Ukrajinci prestanu da se bore, njihova zemlja više neće postojati“. Umesto toga, kaže on, ako predsednik (Vladimir) Putin i Rusija polože oružje, imaćemo mir“. Povodom želje Kijeva da se pridruži Severnoatlantskoj alijansi, generalni sekretar tvrdi da nema sumnje da će, pre ili kasnije, Ukrajina biti u NATO-u“. Kada se ovaj rat završi, biće nam potrebne bezbednosne garancije za Ukrajinu. U suprotnom, istorija bi se mogla ponoviti“ — upozorio je Jens Stoltenberg.
Komentatori podsećaju da su se na ovogodišnjem samitu NATO-a u Viljnusu lideri Alijanse složili da Ukrajina može da se pridruži kada ispuni određene uslove u pogledu poštovanja demokratije i vladavine prava. Međutim, u Kijevu eksplodiraju skandali vezani za korupciju koji se ponavljaju, neki koji se tiču upravo opremanja vojske koja se bori protiv Rusa ili opšteg sistema mita u vojnim komesarijatima, kroz koji mnogi muškarci sposobni za front izbegavaju regrutaciju. Na terenu, dugo prizivana i dugo očekivana ukrajinska kontraofanziva, pokrenuta u leto, mnogo je sporija nego što su se nadali nadležni u Kijevu i njihovi zapadni zaštitnici. Svakih nekoliko nedelja Ukrajinci najavljuju oslobađanje nekog sela, uglavnom potpuno nenaseljenog i sravnjenog sa zemljom od strane okupatora.
S druge strane, ponos takozvane velike sile i teritorijalni apetit Rusa daleko su od zadovoljenja. Moskva kontroliše, delimično i nesigurno, samo četiri ukrajinska regiona, dva – Lugansk i Donjeck – na istoku, dva – Herson i Zaporožje – na jugu, plus poluostrvo Krim, pripojeno, bez borbe, 2014. godine. To je premalo u poređenju sa onim što je obećao Putin svom narodu, 24. februara 2022. godine, kada je naredio pokretanje invazije. Ni ogorčeni sedamdesetogodišnji vođa iz Kremlja, niti njegovo blisko okruženje, koji glasno ponavljaju aberacije o denacifikaciji Ukrajine na čelu sa jevrejskim predsednikom, ne deluju rezignirano činjenicom da njihovi tenkovi nisu ušli u Kijev.
Osim toga, uprkos talasima zapadnih sankcija, ruska ekonomija, pretvorena u ratnu, izgleda da može da izdrži i nastavi da finansira invaziju. Postoje, dakle, svi preduslovi da se borbe nastave, čak i ako su tamošnji stručnjaci sami izračunali da je budžet Ruske Federacije za zdravstvo, za celu 2023. godinu, jednak dva meseca rata.
