Rumunski bankarski sektor
U svom izveštaju o finansijskoj stabilnosti, Narodna banka Rumunije upozorava da je, uprkos složenim uslovima, bankarski sektor u našoj zemlji, u vreme skromne privredne dinamike funkcionisao u odgovarajućim parametrima. Većina banaka beleži likvidnost izmedju 12 i 20 procenata, mnoge iznad minimalne propisane granice od 8% ali i iznad propisane granice Narodne banke od 10 % i to u vreme ispoljavanja efekata svetske ekonomske krize. Samo jedna bankarska ustanova od 41 imala je nivo likvidnosti izmedju 8 i 10% u junu 2012. godine .
Florin Orban, 11.06.2013, 12:45
U svom izveštaju o finansijskoj stabilnosti, Narodna banka Rumunije upozorava da je, uprkos složenim uslovima, bankarski sektor u našoj zemlji, u vreme skromne privredne dinamike funkcionisao u odgovarajućim parametrima. Većina banaka beleži likvidnost izmedju 12 i 20 procenata, mnoge iznad minimalne propisane granice od 8% ali i iznad propisane granice Narodne banke od 10 % i to u vreme ispoljavanja efekata svetske ekonomske krize. Samo jedna bankarska ustanova od 41 imala je nivo likvidnosti izmedju 8 i 10% u junu 2012. godine .
Medjutim udeo ove banke u aktivama rumunskog bankarskog sistema je od svega 0,1%. U izveštaju se navodi da je Narodna banka Rumunije usvojila mere za pojačanu opreznosti ove banke. Rumunski bankarski sistem krasi zapažena stabilnost – izjavio je viceguverner Narodne banke Bogdan Olteanu:” U ovom trenutku bankarski sistem izložen ekonomskoj krizi ima solidne pokazatelje. Nadamo se da ćemo se pribliziti granici plafoniranja promašenih kredita. Pokazatelj koji uliva poverenje odnosi se na raspoloživu likvidnost banaka i neophodnu likvidnost. Ovo pokazuje da banke raspolažu potrebnom likvidnosču u slučaju pojave složenih situacija i da mogu da izlaze u susret zahtevima.’’
Viceguverner Bogdan Olteanu smatra da na rumunski bankarski sistem dogovor Bazel III, dogovoren 2010. u komitetu centralnih banaka i nadležnih tela iz celog sveta neće negativno uticati. Dogovor predvidja vitalna pravila za obezbedjivanje dokapitalizacije banaka da bi ove uspešno odele potencijalnim ekonomskim šokovima:’’ Na rumunskom trzistu nema potrebe za povećanjem kapitala, sudeći bar po sadašnjim pokazateljima i našim procenama koje sigurno ne mogu da se odnose i na 2019. godinu. Treba da shvatimo da je ova rastuća opreznost legitimna javna reakcija na efekte krize. Jer ne treba da zaboravimo da su mnoge banke opstale zahvaljujući javnim fondovima, što nije bio slucaj u Rumuniji. Na javnu reakciju zbog finansiranje opstanka banaka javnim fondovima pojavile su se dodatne mere mikronadzora i makronadzora.’’
U skladu sa izveštajem Narodne banke Rumunije, najveće opasnosti za bankarski sector predstavljaju i dalje kreditni rizik, posebno kada je reć o osobama ili kompanijama koje su uzele devizne kredite i mogučnost da matične banke uskrate finansiranje supsidijarnih banaka u Rumuniji. Finansijski analitičar Dragoš Kabat smatra da je za relativno povoljnju situaciju u kojoj se nalazi bankarski sistem Rumunije zaslužna Centralna banka i da bi realizacija ideje o evropskoj bankarskoj uniji bila korisna za našu zemlju:” Prednost Rumunije leži u slovima koje je postavila Narodna banka, odnosno visokim minimalnim obaveznim rezervama. Matične banke u ovoj situaciji nisu mogle da povuku velike svote novca iz Rumunije. Bilo je bez sumnje povlačenje kapitala iz rumunskih filijala stranih banaka ali iznosi nisu bili visoki. Problemi bi mogli da nastanu onog trenutka kada bi se matične banke suocile sa potrebom obezbedjivannja likvidnosti. U ovoj situaciji bankarska unija bi mogoa da pomogne Rumuniji jer bi ona direktno i pažljivo brinula o bankama Evropske unije, posebno onih iz evrozone i o medjunarodnom prisustvu banaka.’’
U ovom periodu u bankarskom sistemu nastavljaju se prestrukturacije, precizira predsednik Rumunske asocijacije banaka Radu Gracijan Gecea:’’ Ritejl benking u Rumuniji imao je dinamičan razvoj pre izbijanja krize U ovim uslovima banke su prosirile i mrežu radnih punktova i povečale broj zaposlenih. U medjuvremenu, situacija se promenila i banke su smanjile broj ritejl jedinica i zaposlenih .’’
U decembru 2012. predstavnici najveće rumunske banke Rumunske komercijalne banke saopštili su da će u narednih 12-18 meseci otpustiti 1600 radnika i zatvoriti 60 filijala.
