Tržište nekretnina (28.01.2014)

Rumunsko tržište nekretnina i dalje zavisi u velikoj meri od bankarskih kredita i to zbog nedovoljnog razvoja tržišta kapitala, za razliku od ostalih zemalja Evrope gde postoji uzlazni trend finansiranja iz takozvanih nebankarskih izvora- navodi konaslting kompanija DTZ Ekinoks. U ovakvoj situaciji investicioni fondovi koji posluju u Rumuniji i koji uglavnom apeluju na resurse sa tržišta kapitala, nažalost prisutni su na drugim berzama, a ne u Bukureštu — navodi se u analizi pomenute kompanije. Detalje o tokovima na tržištu nekretnina saznaćemo od eksperta Vlada Vlasceanua, direktora Medjunarodnog sajma nekretnina:’’ Po visini prodaje možemo konstatovati da je ova u porastu. Kada je rec o trendovima ovi supozitivni, jer se posle dužeg perioda pojavljuju projekti novih dimenzija, a ne takozvani džepni. Dolaze investitori iz inostranstva sa velikim kapitalom. Kada je reč o cenama, postoje nekoliko paradoksa. Praktično prosećna cena stana smanjena je u odnosu na prošlo prolece, ali minimalne cene nisu. Ove su ostale konstantne, a u pojedinim slučajevima čak povećane. Ova niska prosećna cena proizilazi iz činjenice da u centralnim zonama, posle dve godine ekspanzije južnog dela Bukurešta, tržištu se nudi veci broj stanova, tako da su ovi jeftiniji nego u starim stanarskim blokovima.’’

Florin Orban, 28.01.2014, 13:00

Rumunsko tržište nekretnina i dalje zavisi u velikoj meri od bankarskih kredita i to zbog nedovoljnog razvoja tržišta kapitala, za razliku od ostalih zemalja Evrope gde postoji uzlazni trend finansiranja iz takozvanih nebankarskih izvora- navodi konaslting kompanija DTZ Ekinoks. U ovakvoj situaciji investicioni fondovi koji posluju u Rumuniji i koji uglavnom apeluju na resurse sa tržišta kapitala, nažalost prisutni su na drugim berzama, a ne u Bukureštu — navodi se u analizi pomenute kompanije. Detalje o tokovima na tržištu nekretnina saznaćemo od eksperta Vlada Vlasceanua, direktora Medjunarodnog sajma nekretnina:’’ Po visini prodaje možemo konstatovati da je ova u porastu. Kada je rec o trendovima ovi supozitivni, jer se posle dužeg perioda pojavljuju projekti novih dimenzija, a ne takozvani džepni. Dolaze investitori iz inostranstva sa velikim kapitalom. Kada je reč o cenama, postoje nekoliko paradoksa. Praktično prosećna cena stana smanjena je u odnosu na prošlo prolece, ali minimalne cene nisu. Ove su ostale konstantne, a u pojedinim slučajevima čak povećane. Ova niska prosećna cena proizilazi iz činjenice da u centralnim zonama, posle dve godine ekspanzije južnog dela Bukurešta, tržištu se nudi veci broj stanova, tako da su ovi jeftiniji nego u starim stanarskim blokovima.’’

Vlad Valsceanu o budućnosti ovog tržišta kaze:’’ Tržište je stabilizovano ako je suditi po situaciji od pre dve-tri godine. Nisu zabeležene velike fluktuacije ni cena, ni broja prodatih stanova. Istina je da su se pojavili ovi dzepni projekti , jer je ovo bio trend razvoja nekretnina i ja sam uveren da se cene neće mnogo menjati. Veoma je važno to da se pojavljuju projekti investitora van Rumunije koji ne nude samo stanove. Temišvar je jedini grad Rumunije koji je prosle godine zabelezio rast prosećne cene stana, dok je u Bukurestu zabelezen najveći pad. U proseku u Rumuniji cena stanova smanjena je za 8,2%. Prodavci stanova traže sada 898 evra za kvadratni metar stana, što je za 120 evra manje nego na početku prošle godine. Glavni grad Rumunije je lider kada je reč o smanjenju cene stanova, jer prodavci traze za 6,7 odsto manje u poslednjih 12 godina. Brašov, u centru Rumunije, je na drugom mestu po smanjenju sa 4% i sada kvadratni metar ovde košta 823 evra. U Jašiju, na severu Rumunije, vlasnici stanova smanjili su cenu za 3% do 787 evra za kvadratni metar. U Klužu, na severozapadu, cene su slične kao u Bukureštu i sada kvadratni metar kosta 871 evro. I u Konstanci, na istoku zemlje, cena je pala za 2%. Jedino u Temišvaru cene stanova su povećane za 1% i sada kvadratni metar košta 793 evra.

Solidnu podrsku rerzidencijalnom tržištu nekretnina predstavljao je od 2009. godine ’’Program prvi stan’’ namenjen osobama koje do sada nisu imali stan ili posedovali stan manji od 50 kvadratnih metara. U skladu sa pomenutim programom dodeljuju se krediti sa ućešćem od samo 5%, i niskim kamatnim stopama. Analitičar tržišta nekretnina Sorin Rošu objašnjava:’’ Rezidencijalno tržište nekretnina, bez ’’Programa prvi stan’’ ili sličnog programa doživelo bi krah. Prisetite se samo šta se desilo od početka 2008 do avgusta 2009. godine, kada je prvi put lansiran ovaj program. Bez programa finansiranja rezidencijalno tržiste bi se srušilo.’’

Nacionalni fond za garantovanje kredita namenjenih malim i srednjim preduzećima dodelio je prošle godine 25 500 garancija za ’’Program prvi stan’’, a prose’na visina finansiranja je od 37 hiljada evra. Ove godine zainteresovani za gradnju stana imaju na raspolaganje oko 440 miliona evra.