Odbrambena industrija

Svetska ekonomska kriza primorala je zemlje sveta da drastično smanje odbrambene sisteme, uključujući članice NATO i da zamene ekonomske napore diplomatskim. Ali u poslednje vreme sve tvrdji stav Moskve naveo je eksperte da preispitaju ulogu odbrambene industrije. Vlada u Bukureštu donela je nedavno odluku da izbriše dug od oko 250 miliona evra grupi od 15 kompanija iz oblasti odbrane koje proizvode i prodaju oružije, municiju i vojni materijal .Evropska unija je prihvatila ovu meru rumunske vlade, saopštio je premijer Viktor Ponta. U obrazloženju hitne uredbe navodi se da ne postoje izvori za gašenje ovih obaveza i da je neophodno da se dugovi izbrišu, jer bi u suprotnom slučaju kompanije ušle u stečajni postupak, a to bi dovelo do nemogućnosti obezbedjivanja neophodnih kapaciteta nacionalne bezbednosti. Rumunski ministar ekonomije Konstantin Nica u intervju za Radio Rumunija je izjavio izmedju ostalog:’’ Ekonomski subjekti iz odbrambene industrije beleže budžetske dugove prema državi. U drugom redu sadašnji geopolitički kontekst namaće jačanje odbrambenog kapaciteta. Sa finansijske situacije, ovom pitanju treba prilaziti veoma dgovorno. Vlada je usvojila ovu uredbu kojom ovo pravo uživaju isključivo kompanije sa državnim kapitalom. Posle ove mere kompanije mogu da posluju uspešno i prodaju strateške proizvode na domaćem i inostranom tržištu’’

Florin Orban, 17.06.2014, 13:42

Svetska ekonomska kriza primorala je zemlje sveta da drastično smanje odbrambene sisteme, uključujući članice NATO i da zamene ekonomske napore diplomatskim. Ali u poslednje vreme sve tvrdji stav Moskve naveo je eksperte da preispitaju ulogu odbrambene industrije. Vlada u Bukureštu donela je nedavno odluku da izbriše dug od oko 250 miliona evra grupi od 15 kompanija iz oblasti odbrane koje proizvode i prodaju oružije, municiju i vojni materijal .Evropska unija je prihvatila ovu meru rumunske vlade, saopštio je premijer Viktor Ponta. U obrazloženju hitne uredbe navodi se da ne postoje izvori za gašenje ovih obaveza i da je neophodno da se dugovi izbrišu, jer bi u suprotnom slučaju kompanije ušle u stečajni postupak, a to bi dovelo do nemogućnosti obezbedjivanja neophodnih kapaciteta nacionalne bezbednosti. Rumunski ministar ekonomije Konstantin Nica u intervju za Radio Rumunija je izjavio izmedju ostalog:’’ Ekonomski subjekti iz odbrambene industrije beleže budžetske dugove prema državi. U drugom redu sadašnji geopolitički kontekst namaće jačanje odbrambenog kapaciteta. Sa finansijske situacije, ovom pitanju treba prilaziti veoma dgovorno. Vlada je usvojila ovu uredbu kojom ovo pravo uživaju isključivo kompanije sa državnim kapitalom. Posle ove mere kompanije mogu da posluju uspešno i prodaju strateške proizvode na domaćem i inostranom tržištu’’

Ministar ekonomije saopštio je imena nekoliko kompanija koje uživaju ove povlastice:’’ Imamo 15 kompanija, a to su Tohan, Karfil, Metrom, Mehanički zavod Kudjir, Mehanički zavod Plopeni, Sadu, Miža, Moreni. Ove kompanije imaju solidan obim proizvodnje zahvaljujući izvoznim poslovima i uz pomoć države nadam se da će u drugom polugodištu povećati i proizvodnja za domaće tržište. Što se organizacije tiće, tamo gde ćemo konstatovati da pojedine kompanije nisu ekonomski rentabilne treba ih likvidirati ili komasirati, kako bismo realizovali nekoliko rentabilnih odbrambenih kompleksa. Na snazi ostaju samo komercijalni dugovi i ovde se država ne može mešati. Mi pokušavamo da ove kompanije stavimo na solidne noge kako bi ovim kompanijama otvorili put ka bankaskim kreditima za obnavljanje proizvodnje.’’

Ministar Konstantin Nica o hitnoj uredbi rumunske vlade je izjavio:’’ Ova uredba zamisljena je zajedno sa Ministarstvom za finansije. Ovo ne znači da menadjeri ovih kompanija mogu da budu mirni i da se ponovo uzdaju u intervenciju države. Treba da ih upozoim da se ozbiljno prihvate posla.’’

Generalni director Mehaničkog zavoda Miža George Baleanu tvrdi da na domaćem tržištu nije postojala potražnja za proizvodima odbrambene industrije:’’ Porudžbine vojskei i odbrambenih sistema bile su retke. Morali smo odrzati kapacitete jer na na to obavezuje odluka Vrhovnog saveta odbrane i mi smo u ovom slučaju samo gomilali dugove .Mehanički zavod Miža nije uzivao nikakve državne povlastice.Izuzetak su samo dugovi prema Županijskoj agenciji za zapošljavanje radne snage.’’

Ministar odbrane Mirča Duša kaže da je budžet ovog ministarstva zanemaren, iako je posle ulaska u NATO Rumunija imala obavezu da za odbranu zvdvoji 2% bruto nacionalnog proivoda. On je dodao da će se ove godine posle rebalansa budžeta za odbranu izdvojiti 1,5% bruto nacionalnog proizvoda. Najveći deo ovog fonda usmeriće se ka opremanju i modernizacije vojske i rumunske odbrambene industrije.