Privredni rezultati ( 02.08.2014)
Prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku bruto nacionalni proizvod Rumunije smanjen je u drugom tromesećju tekuće godine za 1% u odnosu na prethodno tromesećje. Ovaj pad dolazi posle smanjenja za 0,2% u prvom tromesećju, tako da je prema evropskim standardima Rumunija ušla u tehničku recesiju. Medjutim u prvom polugodištu tekuće godine zabeleženo je povećanje za 2,6% u odnosu na prvo polugodište 2013. godine. Posle objavljivanja ovih podataka počele su ii kontroverze. Pojedini analitičari i funkcioneri i sam predsednik Trajan Basesku upozoravaju na ulazak zemlje u tehničku recesiju posle uvodjenja dodatne akcize na gorivo od 1. aprila, poreza na specijalne konstrukcije i opadanje javnih investicije.
România Internațional, 03.09.2014, 07:55
Prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku bruto nacionalni proizvod Rumunije smanjen je u drugom tromesećju tekuće godine za 1% u odnosu na prethodno tromesećje. Ovaj pad dolazi posle smanjenja za 0,2% u prvom tromesećju, tako da je prema evropskim standardima Rumunija ušla u tehničku recesiju. Medjutim u prvom polugodištu tekuće godine zabeleženo je povećanje za 2,6% u odnosu na prvo polugodište 2013. godine. Posle objavljivanja ovih podataka počele su ii kontroverze. Pojedini analitičari i funkcioneri i sam predsednik Trajan Basesku upozoravaju na ulazak zemlje u tehničku recesiju posle uvodjenja dodatne akcize na gorivo od 1. aprila, poreza na specijalne konstrukcije i opadanje javnih investicije.
Drugi privredni komentatori čak i premijer Viktor Ponta kažu da će na kraju godine privreda biti na plusu. Savetnik premijera za ekonomska pitanja Kristijan Sokol objašnjava:’’ Praktično sa 2,6% ekonomskog rasta svakog polugodišta nalazimo se i dalje medju pvim zemljama Evropske unije. Na drugoj strani imamo usporavanje ritma rasta iz objektivnih razloga, pre svega zbog slabih poljoprivrednih rezultata uprkos povećanju subvencija od Evropske unije i iz nacionalnog budžeta. Zbog obilnih padavina žetva je počela mnogo kasnije i prinosi, pre svega pšenice, bili slabiji nego prošle godine. Kišovito vreme štetilo je i vinogradima. I gradjevinarstvo je zabeležilo pad aktivnosti i rešenje za ovu privrednu granu moglo bi da bude prelazak sa programa ’’Prvi dom’’, sa subvencionisanim kamatama i malim ucescem, na ’’Novi dom’’. Vlada bi mogla, kada je reč o novom programu, da podstakne izgradnju novih stanova.
Savetnik premijera je podsetio i na slabije ekonomske rezultate naših glavnih partnera: Nemačke, Italije, Španije Portugala, Irske i Holandije:’’ Dobra strana je ta da smo postigli ekonomski rast od 2.6% u prethodnom polugodištu. Ako analiziramo strukturu ekonomskog rasta, konstatovacemo da najveći deo spada na industrijsku proizvodnju, a to dokazuje da je ekonomski rast održiv. Istina je da smo imali i boljih perioda, čak i na kraju prošle godine, ali mi imamo širok fiskalni prostor u drugom delu godine, budžetski deficit od 0,3% na kraju jula iako je dogooreni nivo sa medjunarodnim kreditorima bio od 2,2%. Praktično, moze se ubrzati ritam javnih investicija koji je u prvom delu godine bio usporen. Mogu se takodje predložiti I drugi programi kao i drugi oblici državne pomoci za preduzeća. Postoje mnogo veće sanse za privredni rast u drugom polugodištu tekuće godine vodeći računa o najavljenom smanjenju doprinosa za socijalno osiguranje i efektima oslobadjanja od poreza na reinvestirani profit. ‘’
Privredni analitičar Aurelijan Dokija u intervju za našu radio stanicu odnosio se na smanjenje privrednog rasta u drugom tromesećju u odnosu na prvo: ’’Ja smatram da bi na nivou budžetskih prihoda manji rast od očekivanja mogao da izvrši pritisak na deficit i baci novo svetlo na mogućnost smanjenja poreza i taksi. Ovo smanjenje privrednog rasta dolazi i zbog privrednog opadanja u celoj Evropi. Nemačka, najveća ekonomija Evropske unije, zabeležila je kontrakciju privrede u drugom tromesećju. Italija je zvanično u recesiji, Francuska i Češka stagniraju, dok je Evropska unija postigla blagi ekonomski rast od 0,2% u prvom polugodištu. Rumunija je i dalje medju šampionima rasta, ali na još zabrinjavajucem nivou. Ovaj rast ispod očekivanja u pvoj polovini godine je posledica velikog opadanja obima aktivnosti u gradjevinatrstvu, što je u tesnoj vezi sa nerealizacijom mnogih projekata javnih investicija i sa slabim rezultatima poljoprivrede zbog meteoroloških uslova. Medjutim ja ne verujem da nam preti ulazak u recesiju, već da će se provredni rast nastaviti ali ne u očekivanom ritmu.’’
MMF predvidja privredni rast Rumunije ove godine od 2,8%, Svetska banka je u julu poboljsala prognozu sa 2,5% na 2,8% za ovu godinu i sa 2,7% na 3,2% u 2015., a Evropska komisja prognozira povecanje bruto nacionalnog proizvoda Rumunije za 2,5% ove godine i 2,6% u 2015. Prosle godine privredni rast Rumunije iznosio je 3,5%.
